Wolcam to Brus

Milutin Jeličić Jutka i dalje je prvi čovek Brusa. Iako formalno nije više na rukovodećem položaju opštine Brus, njegovo ime uliva „spontano” strahopoštovanje celokupnog građanstva. (Mada više strah, nego poštovanje).

Marija Lukić jedna je od retkih žena koja se usudila da se suprotstavi prvom čoveku Brusa, Jelićiću Jutki optuživši ga za seksualno uznemiravanje, još marta prošle godine.

Ročišta se odlažu, a svako novo suđenje proprati „spontani” performans Jutki u čast na kojem grupa Jutkinih sledbenika posvećeno se verbalno iživljava nad Marijom Lukić, pokušavajući da diskredituje i njenu tužbu i njenu ličnost.

Na poslednjem ročištu održanom u ponedeljak, 27. maja okupljena Jutkina amaterska družina nosila je identične majice sa bombastičnim natpisom: „Pravda za Jutku”. Jedan od glavnih glumaca Jutka-performansa nosio je i uramljenu fotografiju agresivno uzvikujući: „Znate li vi ko je čovek-Jutka? On mi je krstio svu decu, vidite, vidite”. Na fotografiji se mogao videti Jutka za stolom na nekoj proslavi pored kojeg je sedeo dotični performer.

Mora se priznati da celokupan ansambl amaterske družine nije dovoljno uvežbao pripremljeni scenario, čast izuzecima. Neki pojedinci pokazali su zavidan talenat improvizacije uzvikujući vrlo kreativne psovke i uvrede na račun Marije Lukić, dok je ostatak performera ponavljao ono već poznato „Znamo mi vrlo dobro ko je Marija”, „Marija je kurva” i druga opšta mesta, rezervisana za žene koje se usude da progovore, suprotstave se i reše da reaguju na nasilje.

Brus je zatvorena sredina u kojoj se svi drže zajedno, nasilje se prećutkuje jer se ono podrazumeva, pogotovo nasilje prema ženama. Ono se prenosi s kolena na koleno, poput epske poezije.

Pravda za Jutku, jer on nije ništa kriv. Marija je ta koja je izazivala svojom privlačnom pojavom. Marija nosi kratku suknju, Marija se neguje i doteruje, Marija voli da skreće pažnju. Marija je sama sebi poslala 15 hiljada SMS poruka, jer Jutka je fin gospodin, prvi čovek Brusa koji krsti svu decu, kojeg svi u Brusu vole. A Jutka takođe volka sve njih.

Pa šta i ako je seksualno uznemiravao Mariju Lukić? Zar se tako nešto ne podrazumeva ukoliko ste nečija sekretarica, zar to nije u opisu posla? Malo pipkanja, malo štipkanja, šta mari? Tradicija se poštuje i ne prekida se lako.

Pravi muškarac poput Jutke, čovek na rukovodećem položaju to sebi može da dozvoli, pogotovo ukoliko ga štiti dodatno i stranka, a sudije su mu ortaci. Niko neće ni poverovati toj Mariji Lukić, jer žena je to.

Sto posto je izazivala Jeličića Jutku i skretala pažnju na sebe. Siroti Jutka, nevaljala Marija. Žena poput Marije ne sme da se usudi da reaguje na nasilje, jer pipkanje, štipkanje i brojne SMS poruke nisu ništa toliko strašno na šta treba reagovati, a kamoli potezati sud i sudstvo.

Nevaljala Marija, siroti Jutka. Pa zar se sme podići i glas, a kamoli i tužba na Jutku, prvog čoveka Brusa i vlasnika celokupnog kraja?

U svakom mestu, selu i gradu sto posto postoji neki Jutka, samo što za razliku od Marije iz Brusa većina žena je uplašena, zastrašena, ucenjena i većina njih se ne usuđuje da progovori.

Sudska pravda za Jutku.

Pravda za Mariju i sve buduće Marije.