Božićna čestitka

Žao mi je, ali te verske logorske vatre, to lepo upakovano slanje dece od vrata do vrata, koje moji Vojvođani nazivaju korinđanjem, ta nazdravljanja iskricama i zrnima žita (ljudi, ja sam urban čovek, živim u gradu, grejem se na struju i kupujem hleb u radnji), to je nešto što ne mogu da prihvatim. I sasvim sam sigurna da sa hrišćanskim, a pre svega sa ljudskim vrednostima, nema ama baš nikakve veze! Ne postim Božićni post, pa ni danas ne jedem ribu i kompot od šljiva. Treba li zbog toga da mi bude neprijatno ako me presretnu reporteri lokalne televizije sa pitanjima o ceni šarana na pijaci? Ili, ako taj jedan dan i provedem u postu, desiće se – šta tačno? Biću ispravna? Budući da imam sasvim jasno postavljene životne principe, sasvim jasno razlikujem dobro od zla, čoveka od skota i pametnog od budale, smatram da sam dovoljno ispravna. Postila-ne postila. Pevala pesmice-ne pevala. Slavim li Božić? Slavim, na sebi svojstven način. Obeležavam ga kao deo porodične tradicije onako kako pamtim i volim. Da li je to sve po crkvenom slovu, očigledno da nije, ali me i ne zanima. Ono u šta ja verujem ne nalazi se u crkvama, a još manje u ustima licemernih sveštenika. Pa da li verujem? Verujem. Ali u koga, u šta, kako i koliko, o tome vam sada neću pisati. A neću o tome govoriti ni na sledećem popisu stanovništva.

A da li me sve to što sam nabrojala sprečava da vam čestitam praznik ili primim vaše čestitke? Ne. Nikako. Naprotiv. Jer kad vam kažem „Srećno vam i zdravo bilo…” to i mislim. I ne smeta mi način na koji vi, svako od vas mojih prijatelja i poznanika ponaosob, a posebno svako od vas meni nepoznatih ljudi, proslavljate ovaj dan. Smeta mi samo ako neko od vas insistira da ga preslikam u tome. To se ne važi. To ne može. Koliko god imali zajedničkog, u nečemu se razlikujemo i dobro je što je tako inače bismo se budili u Zoni sumraka. Dovoljno je što se budimo u ovoj nesrećnoj zemlji koju volimo uprkos tome što je ne popravljamo. Što je ne činimo boljim mestom za život. Što se razočaramo, pa se od muke izvalimo i žvaćemo prasetinu. Što se nadamo da će te krupne popravke neko drugi uraditi umesto nas. Što se povremeno i po neki klečeći molimo da to onaj drugi uradi…

Srećan vam, dakle, Božić s željom da, osim dobrog zdravlja i radosti, imate i muda. Da dovršite započeto, da očistite prljavo, da raspremite neraspremljeno i da verujete u sebe i svoju realnost više nego u nešto imaginarno i nedodirljivo, ma koliko da vam je ugodnije i lepše da se ogrnete tom idejom da „neko to odozgo vidi sve” i da su zvezde u ravnoteži…