Svet u kome živimo sve manje nudi opciju koja bi od čoveka zahtevala unutrašnju disciplinu i težnju elementarnim sistemima vrednosti. Čovek današnjice lako podleže automatizmu, a posebno čovek ove naše, srpske, ili ako hoćete eks-jugoslovenske današnjice, jer ne primećujem preveliku različitost ni u ponašanju naših suseda. Pa zbog čega, pitaćete, zbog čega usvajamo to ponašanje po automatizmu i isključujemo ono o čemu su još antički filozofi jasno govorili? Zbog udobnosti, neznanja i kukavičluka. Podložni smo, jednostavno rečeno.
Ako bismo želeli da se vratimo na kolosek koji nas vodi ka sebi samima, onda je neophodno da praktikujemo filozofsku veštinu – potragu za istinom prema mudrosti. Ni ljubav ne treba izostaviti. Onu čovečansku, holističku ljubav koje je sve manje oko nas. A kako i da dođemo do svega toga kada smo izgubili ono najvrednije što se može imati – dostojanstvo.
Sad će neko uzviknuti kako to nije tačno, kako smo ponosit narod a to znači i da smo dostojanstveni. Ali ne znači. To što statuse u društvenoj hijerarhiji smatramo dostojanstvenim to nije to. To je lažno dostojanstvo, nastalo iz želje da se pokažemo da smo „neko i nešto”, da smo važni pred drugima, a time i pred sobom.
Ono što nam je zaista potrebno je jedan duh druge renesanse koji postavlja uzvišene ljudske vrednosti i time vraća čoveku dostojanstvo koje je putem izgubio. Nešto kao popravni ispit.
Kad budemo ponovo pronašli taj duhovni vodič vremena, moći ćemo da se smatramo spasenima.
A kako da ga pronađemo, gde je taj duh, ta vodilja ka dobrom životu, gde da tražimo?
I dok sam smišljala odgovore, setih se jedne davnašnje priče o svojoj, tada petogodišnjoj bratanici koja je u jednoj predvečernjoj letnjoj igri, u selu kod babe i dede izgubila svoj prsten. Odmah je mobilisala svu prisutnu decu te su se neko vreme uporno vrteli oko ulične bandere, tražeći ga.
– Šta to radiš Ana? – upita je deda.
– Tražim prsten, ispao mi je u travu.
– Jesi li primetila kada se to dogodilo i gde?
– Jesam, tamo – odgovori Ana i pokaza rukom ka mračnom žbunju.
– Pa zašto svi onda tražite ovde? – upita deda.
– Zato što se ovde vidi! – odgovori ona razložno.
Pomislih potom, ako rešimo da krenemo u potragu za izgubljenim dostojanstvom, sumnjam da ćemo ga pronaći na osvetljenom mestu. Moraćemo da se pomučimo u ovom mraku.
Dead Kennedys (San Francisco, 1978 -1986)
Dead Kennedys su pank rok grupa poznata po satiričnom, ali brutalnom izrazu kojim se njeni članovi koristu u obračunu s ljudima i događajima koje žive.
U jednom od njih (California ϋber alles iz 1979) oni se razračunavaju sa Džerijem Braunom, guvernerom sa najdužim stažom u istoriji Kalifornije (i danas je na istom položaju), a sa likovima poput Brauna, razrčunava se i Edi Marfi u filmu Uvaženi gospodin (Distinguished Gentleman, 1992), koristeći slogan, Džef Džonson je ime koje svi znaju, zato glasajte za ime).
https://www.youtube.com/watch?v=quLqEu4mUOU
U drugom (Holiday in Cambodia,1980) kritikuju politiku svoje zemlje i ljude koji misle da sa dva završena razreda znaju sve, te opominju sudbinom stanovništva Kambodže o kojoj je Roland Džof 1984. godine snimio film Polja smrti (The Killing Fields).
Do sticanja nezavisnosti, 1953. Kambodža je bila poznata po Kmerskom Carstvu (802 – 1431). Rat u Vijetnamu, uključujući američka bombardovanja od 1969. do 1973. god. proširio se na susedne zemlje, izmenivši im istoriju. Nakon puča, 1970. svrgnuti kralj pruža podršku Crvenim Kmerima*, političkim protivnicima koji u periodu, 1975 -1979 čine genocid, kada u zemlji ubijaju između 1,5 i 3 miliona ljudi, što je četvrtina populacije za četiri godine. Tokom ovog perioda Kmeri, koji inače čine 98 % stanovništva, ubijaju sami sebe. Režim je svrgnut od strane Vijetnama, ali su pučisti opet koncentrisali svu vlast u ruke premijera i Narodne partije, koji i danas vladaju.
*Predvođeni Pol Potom i četvoricom visko rangiranih članova komunističke partije i režima, Crveni Kmeri su ustrojili državu kao demokratsku. Njihova vladavina je, međutim, sve osim demokratske – autokratska, ksenofobična, paranoična i represivna, a genocid su izveli u cilju sprovođenja socijalnog inženjeringa (geografsko razmeštanje ljudi). Reformama su doveli stanovništvo do gladi i bolesti, dok je infrastruktura uništena. Za zlodela, ova petorka je odgovarala mnogo godina kasnije, da bi umrla u kućnom pritvoru, prirodnom smrću.
https://www.youtube.com/watch?v=kZgk_dI4JFo
Nakon mirovnog sporazuma u Parizu (1991), Kambodža je bila pod upravom misije UN da bi se nakon opštih izbora na kojima je izlaznost bila veća od 90%, ova organizacija povukla iz zemlje.
Kambodža je najsiromašnija zemlja Jugoistočne Azije i jedna od najsiromašnijih na svetu. Prostire se na površini od 181. 000 km² u kojoj živi 16 miliona ljudi. Zemljom dominiraju korupcija, političke neslobode, niska stopa razvoja, te siromaštvo i glad. Human Rights Watch za jugoistočnu Aziju, Kambodžu opisuje kao neodređeno komunističku zemlju sa uslovno slobodnim tržištem i autoritarnom koalicijom koja vlada u uslovima površne demokratije. Kambodža je, inače izborna monarhija na čijem čelu je kralj koga bira Kraljevsko veće, kao kolektivni šef države. Uz njega, izvršnu vlast predstavlja i premjer (aktuelni je na vlasti više od 30 godina, te je najdugovečniji nekraljevski vladar u nekoj jugoistočnoazijskoj zemlji). Opšteprihvaćena religija je teravada budizam (staro učenje).
Zadnjih decenija, ova stara civilizacija beleži privredni rast po stopi od 6 %, te Kmeranima želim više mudrosti, ljubavi i dostojanstva, jer je po kalendaru Srpske pravoslavne crkve za pravoverne hrišćanime u ponoć počela prosta Nova Godina. Lunarna, pak počinje dvadesetak dana kasnije (po starom učenju), te će Kmerani uzvratiti želje već 5. februara. Doduše, završava se godina psa, a ja sam po lunarnom kalendaru pas. Da stvar bude nezgodnija, počinje godina svinje, mada budisti kažu da dvanaesti, ujedno i poslednji znak izuzetno poštuju. Pozitivne strane svinja su vernost, strpljivost, iskrenost, društvenost, vrednoća, velikodušnost i ljubaznost, a negativne fatalizam, naivnost, materijalizam, površnost, samopopustljivost i lakovernost. Možda gice donesu dobro, ko ih zna ?
Ljubav, nada, dostojanstvo
Dead Kennedys (San Francisco, 1978 – 1986) je pank grupa poznata po sarkastičnom i brutalnom izrazu kojim se njeni članovi obračunavaju sa ljudima i stvarnošću koju žive, mahom političarima. Grupu čine gitarista Rejmond Peperel (Raymond Pepperell), odnosno Ist Bej Rej (East Bay Ray), frontmen i glavni vokal Erik Rid Bušer (Eric Reed Boucher) tj, Dželo Biafra (Jello Biafra), gitarista Brus Slezinger (Bruce Slesinger), basista Džefri Lajl (Geoffrey Lyall) kao Klaus Florajd (Klaus Flouride), te bubnjar Karlos Kadona (Carlos Cadona) poznatiji kao 6025. Grupa je obnovila rad 2001. god., ali kultne pesme su stvorene u prvom periodu.
U jednoj od njih (California ϋber alles) oni se razračunavaju sa Džerijem Braunom, guvernerom sa najdužim stažom u istoriji Kalifornije (2011. godine je ponovo izabran).
https://www.youtube.com/watch?v=quLqEu4mUOU
U drugoj (Holiday in Cambodia,1980) kritikuju politiku svoje zemlje (USA) i ljude koji misle da sa dva razreda škole i/ili kupljenom diplomom znaju sve, te ih opominju sudbinom Kambodže i njenog stanovništva.
https://www.youtube.com/watch?v=U4reO3LabZY
Do sticanja nezavisnosti, 1953., Kambodža je bila poznata po Kmerskom Carstvu (802 – 1431). Rat u Vijetnamu, međutim, uključujući američka bombardovanja od 1969. do 1973. god. proširio se na susedne zemlje izmenivši im tok istorije. Nakon puča, 1970. svrgnuti kralj pruža podršku *Crvenim Kmerima, ljutim političkim protivnicima koji u periodu 1975 – 1979 čine genocid nad sopstvenim stanovnoštvom u kojem ubijaju između 1,5 i 3 miliona ljudi, što je četvrtina tadašnje populacije. Režim je svrgnut od strane Vijetnama, ali su pučisti ponovo koncentrisali vlast u rukama premijera i partije, koji i danas vladaju.
*Predvođeni Pol Potom i još četvoricom visko rangiranih članova komunističke partije i režima, Crveni Kmeri su ustrojili državu kao demokratsku. Njihova vladavina je, međutim, bila autokratska, ksenofobična, paranoična i represivna, a genocid izveden u cilju sprovođenja politike socijalnog inženjeringa (geografsko razmeštanje ljudi). Reformama su doveli stanovništvo do opšte gladi i bolesti, dok je infrastruktura u zemlji uništena. Za zlodela, petorka je odgovarala mnogo godina kasnije.
Kambodža je najsiromašnija zemlja jugoistočne Azije i jedna od najsiromašnijih na svetu. Prostire se na površini od 181. 000 km², u kojoj živi 16 miliona ljudi. Zemljom dominiraju korupcija, političke neslobode, niska stopa razvoja, te siromaštvo i glad. Organizacija Human Rights Watch za jugoistočnu Aziju opisuje Kambodžu kao neodređeno komunističku zemlju sa uslovno slobodnim tržištem i autoritarnom koalicijom koja vlada u uslovima površne demokratije. Kambodža je, inače, izborna monarhija na čijem čelu je kralj koga, pak bira Kraljevsko veće, kao kolektivni šef države. Uz njega, izvršnu vlast predstavlja i premjer (aktuelni je na vlasti više od 30 godina, te je najdugovečniji nekraljevski vladar u nekoj jugoistočnoazijskoj zemlji). Opšteprihvaćena religija je teravada budizam (staro učenje).
Svaka sličnost sa Srbijom je slučajna.