Danas ćemo odigrati igru asocijacija. Ja ću da napišem: „sociopata i psihopata”, a vi asocirajte.
Da, i meni je jedna od trenutnih asocijacija na prvi pojam bio Kristijan Bejl iz filma Američki psiho, a na drugi, na primer neki nepoznat čovek koji naručuje ubistvo preko darkneta. Jeste, ja čitam i gledam trilere, to mi je strast, ali se lično, kao i većina ljudi, ne identifikujem sa antagonistima.
U poslednje vreme, likove koji odgovaraju ovim opisima više ne pronalazim samo u knjigama i filmovima, nažalost, kao i velika većina vas, prepoznajem ih u našem širem, ali i bližem okruženju.
Ako ne govorimo o ekstremima u prvom slučaju, brojne poremećaje socijalnog ponašanja zaista ćemo manje više lako pronaći u svakodnevnom okruženju, jer, sociopatija je sindrom koji karakteriše loše ponašanje, pre svega. To su ličnosti koje ignorišu odgovornosti i imaju manjak savesti i sklone su impulsivnom ponašanju, zametnuće kavgu dok trepneš i neće se tako lako pokajati zbog tog ishitrenog ponašanja ili primene neke prekomerne sile. Empatiju gotovo da nikad ne poseduju ili samo u retkim slučajevima i u tragovima. Lako upadaju u nevolju, kriminal, često okolinu posmatraju kao neprijateljsko okruženje, ne brinu ni za svoju, a posebno ne za tuđu bezbednost niti dobrobit. Poželjno je kloniti ih se. Mogu biti neprijatni i opasni i pojedinačno, ali kulminacija njihove agresije očitava se najčešće kada nastupaju u grupama.
Ovi drugi su već sasvim druga priča: za razliku od sociopata, psihopate su ljudi hladnokrvni, proračunati, bez savesti, apsolutno nikad ne osećaju kajanje i sposobni su da učine bilo šta što im padne na pamet. Opsednuti su sobom i nemaju sposobnost da se stave u poziciju drugih ljudi, ili „uđu u tuđe cipele”. Mogu da, zahvaljujući određenom stepenu inteligencije uvežbaju neke obrasce ponašanja koje će plasirati u javnosti, ali ih zapravo ne usvajaju. Kada ih opisujem ovako uopšteno, deluju kao ljudi koji su daleko od nas, neke imaginarne ličnosti koje ne prepoznajemo i ne poznajemo.
Zato ću vam ponuditi još nekoliko smernica, kako biste takve ljude lakše uočili i njihova dela, pa i slike koje kruže u javnosti, nepogrešivo izdvojili iz anonimne gomile.
Psihopate, dakle, odlikuju ova svojstva:
Tečnost i lakoća govora i uglađenost – njima, po pravilu, ne nedostaju reči i ne zastaju im knedle u grlu. Nemaju tremu. Oni naprosto vezu, ili melju, rasterećeni straha od bilo čega, što često i verbalizuju, neopterećeni društvenim normama komunikacije, pristojnošću i odmerenošću, govore bukvalno i kada su pitani i kada nisu, ne čekajući da dobiju reč. Oni vladaju monologom i zato retko ili nikad ne ulaze u dijalog.
Preuveličana samovrednost – jedan, kao cepelin naduvan pogled na lične sposobnosti, reklo bi se u ravni sa Supermenom, preterano samopouzdanje, neopravdana samouverenost, tvrdoglavost, hvalisanje i neverovatna arogancija, budući da ti ljudi veruju da su zaista superiorni.
Patološko laganje, varanje i manipulacija – Laganje, u zavisnosti od procene situacije, kreće od umerenog do preteranog, te će psihopata u prvom slučaju lagati kontrolisano, biće lukav, prepreden, bistar sa mogućim bljeskovima lucidnosti, dok će u ekstremnoj formi on biti podmukao, beskrupulozan, manipulativan i naravno, nepošten. Koristiće se svakoj vrsti prevare ili obmanjivanja drugih kako bi stekao neku ličnu korist, eksploatisaće i ljude i situacije i ponašaće se bezosećajno i neretko nemilosrdno, što se pokazuje nedostatkom osećanja za patnju kako svojih, tako i tuđih žrtava. Vaš stav ili izraz lica koji takvom „sagovorniku” izražava „ne vređaj moju inteligenciju”, njemu ne znači ništa, on preko toga prelazi glatko i nastavlja svojom putanjom.
Površna, plitka osećanja, odsustvo kajanja i krivice, nesposobnost samokontrole – emocionalno siromaštvo i ograničen opseg osećanja ili potpuni izostanak osećanja prema drugim ljudima, netaktičnost, prezriv i hladan stav u odnosu na druge; skloni su pretnjama i agresivnosti i nemaju dovoljno razvijenu kontrolu besa.
Nesposobnost za preuzimanje odgovornosti za sopstvene postupke – nastaje kao rezultat nedostatka savesti; nedostatak posvećenosti poslu, iako psihopate glume kako izgaraju radeći nešto, mada često i nemaju konkretan posao; negiranje lične odgovornosti u većini situacija i pokušaj manipulacije drugima.
Budući da se od psihopata ne može očekivati nikakvo dobro, postoji nekoliko metoda koje se mogu primeniti u odnosu sa ovakvim ljudima: jedna je – presecanje svih veza, bez obzira na to da li vam je takva ličnost rođak, kolega ili neko treći; druga je – držanje psihopate na distanci, a treća je ulazak u direktan sukob. Za ovu treću, potrebni su prilično veliko znanje, a pre svega, razboritost, što podrazumeva strategiju, dobar plan i logističku, operativnu i socijalnu podršku okoline. Udruživanje i zajedništvo.
Ukoliko ste, dakle, jedan na jedan, savet je da od psihopate pobegnete glavom bez obzira.
Ali ukoliko vas je par stotina hiljada, razmislite o opcijama.
