Bila je hiljadu devetsto šezdeset osma. Ono kad su Rusi ušli u Čehoslovačku. Avgust mesec. Jedan plavi Zadrugar sa žutom maskom je brekćući prošao sokakom. Oblak letnje prašine se dizao za prikolicom natovarenom polusuvim, žućkastim

Gledao je nalakćen na ogradu trema, kako njegovi momci snažno veslaju, boreći se s jakom rečnom maticom. Sa druge strane ade, struja je bila slabija, jer je rukavac bio uži, ali glavni plovni put je

Mrgud se osvrtao nestrpljivo požurujući kolonu jahača. Ovo mesto mu se nije svidelo da zanoće. Međutim jedan od njegovih saplemenika, momak koji je jahao do njega, sve je video drugačije. Mislio je da su naišli

Najlepše je sanjariti ležeći na leđima zagledan u nebeski svod. Plavo prozirno nebo i poneki oblačak, crne tačkice ko zna kojih ptica koje se jedva pomeraju u jatima ili pojedinačno, rasute kao zvezde noću i

Stajalo je to stablo na brežuljku, zapadno od puta kojim sam putovao i izgledalo kao da gori. Delovalo je kao da je od Boga poslato sa tim plamenim oreolom od sunca koje je zalazilo tik

Brzina i redosled kojim se odeća našla na podu proizišla je iz ustreptalosti i nestrpljenja da se potpuno upustimo u strasnu igru u koju nas je Eros prizivao… A sve je počelo bezazlenom razmenom pogleda

Još usput je isplanirao Steva gde će da otkači taljige. Tamo s kraja gde je prošli put počeo, da seče čalamadu za marvu, tu će da skine špartač i da počne od polja. Voleo je

Petrović i Marković se nisu poznavali, ali pola sata ćaskanja pred vratima Penzionog fonda dok su čekali da ih portir pusti unutra, bilo je dovoljno da shvate da imaju tiliko toga zajedničkog da se čini

„Mama će da mi rodi brata”, u poverenju mi došapne moj drugar iz parkića, značajno me pogledavši. Zajedno smo provodili svaki trenutak kad je bilo sunca. On jurcajući za loptom, a ja sunčajući stare kosti.

Milika je bio sin jedinac iz jedne solidne paorske porodice, sasvim dobro situirane ili se bar tako mislilo. Kuća na glavnom sokaku, uređeno i opremljeno dvorište i dobar komad zemlje, obeležja su statusa i ekonomske