Kad je Svēta umro pola sela je došlo da ga isprati. Voleli su ga i poštovali kao čoveka i oca, rođaka, komšiju i majstora… malo je bilo ljudi koji se nisu prekrstili i skinuli šešir

Kafana je na ćošku. Ispred nje nekoliko lipa i pod njima stolovi prekriveni kariranim čaršavima. Red bi bilo da se zove „Pod lipom”. Nisam uspeo da pročitam naziv, utrčao sam utekavši pred prvim, krupnim, kapima

Pismo kao pismo. Bilo ih je raznih, ljubavnih, prijateljskih, roditeljskih, poslovnih… raznih. Bilo ih je, sada ih niko ne piše. Možda jedino neka forma poslovnih pisama. Sve ostalo je nestalo kada je počela komunikacija SMS

Bio je to sasvim običan, doduše pomalo romantičan susret u banjskom parku dvoje vremešnih ljudi. Zamislite park sa šetačima, cvetnim lejama i fontanom koja je uveče čarobno izgledala obasjana raznobojnom svetlošću reflektora postavljenih na dnu

Kad je provirila kroz pukotinu na vratima kolibe učinilo joj se da je još noć, ali dok se obukla i u mraku nekako zaobišla Mitu da ga ne probudi, zvezde su već počele da se

Zaplakao je k’o malo dete Mile Murgaš, sada već bivši begešar, kad sam mu izbrojao novac. A u selu se pojavio takoreći niotkud. Da li je došao vozom ili taljigama sa nekim od seljana, niko

U ovim godinama nema puno stvari koje me opsedaju toliko da im se ne mogu odupreti. Mislio sam da ću se teško izboriti sa svakodnevnim sitnim zadovoljstvima, neko bi rekao porocima, čaša-dve dobrog vina, neka

Na trenutak je zastao dok je osluškivao hučanje vetra i ispravio leđa naslonivši nadlanicu na krsta, a onda sa jednakim žarom nastavio da sakuplja suve grane i vezuje ih u snop. Kvrgave suvarke sa pokojim

Vreme prolazi, valja nešto učiniti od života. Naučiti nešto novo, pripremiti se za budućnost. Biti spreman na sve, jer ko zna kakve nas opasnosti vrebaju na tom putu? Uvereni da će nas znanje dovesti do

Zvao sam ga dejka, a on mene pilkać, dodavši uvek: moj. Znao sam da sam mu najomiljeniji od unuka, iako je govorio da smo svi njegovi grenadiri. Ili se to meni tako činilo u želji