Pre petnaest godina napravio sam karikaturu. Ona je prekjuče nagrađena na jednom konkursu. Nagrađeni autor doduše nisam ja, ali… svašta se dešava… Bože moj, ovo je zemlja čuda. Ma ne, ne, kakvo čudo. Nešto tu

Znao je nekoliko načina kako da bez dana radnog staža ostvari punu penziju sa svim benefitima, ali te veštine nije upotrebio. Pošteno je odradio svoje i otišao na zasluženi odmor. Stari, iskusni birokrata nije žurio. Shvatio je da se tako više isplati, a i

Sticajem raznih okolnosti u vojsku sam otišao u poslednjem trenutku, kada sam imao 27 godina. Opet su okolnosti krive što do tada nisam imao pasoš. Kada sam po otpuštanju iz JNA pokušao da ostvarim svoje

Dobićemo novi zatvor. To nam treba, to je procena, možda ispravna. Ne treba nam škola, postojeće su prevelike i sve praznije. Ne trebaju nam bolnice, neće imati ko da radi u njima, a i sa

Jedno sasvim normalno pitanje, na žalost neodvojivo od dnevno-političkih okolnosti, ali prisutno u svim svetovima u bilo kom vremenu jeste: U kakvom ćemo to svetu živeti? Siguran sam da su ovo pitanje svojim roditeljima i

Kako nastaje grad? Dođe na pogodno mesto grupa ljudi nošena nekim interesom, počnu da grade kuće i to je to. Da, to bi bilo to kad bi neki mali Mikica zamislio i odradio, naš mali

Šinobus se lagano drmusao duž raspadnute banatske pruge dok je nisko jutarnje sunce osvajalo nepreglednu ravnicu iskreći u svakoj kapi prolećne rose na tek niklom kukuruzu i zelenom žitu između vijugavih puteva i lenjih reka.

Ko smo to mi i šta smo? Ako smo to što kažu da jesmo, kako smo to postali i šta smo to radili i doživeli dok nismo stigli dovde, do ovog dana i godine? Ko

– Vi Jugoslavci niste normalni. Onakvu zemlju da uništite. I šta sad imate? Plemenski rat, otimate jedni od drugih… a kako je ono sve bilo lepo. Svi smo vam zavideli i hteli da budemo kao