Volite li stravu, gledate li horror filmove, da li vam je to omiljeni žanr? Sve do ovomesečnog pregledanja nominovanih filmova za Oskara 2018. i sasvim slučajnog povoda, prekoračila sam pravilo da iz ovog „prezrenog” žanra

U postnovogodišnjim ništa manje po traumatičnom koloritu izobraženim danima, plivalo se među javom i međ snom što filmskim, što suvim životom istkanih realnosti. I ništa nije promenilo „starovekovni” osećaj da prevagu po jačini i ludosti

Nije lepo da otpočnemo i ovu NOVU (ako ništa drugo, ne bez dragocene nade u iščekivanju 2018.) uobičajenim tamno valerijansko-valerskim tonovima, „od prirode” i univerzuma darovanih za preživljavanje na brdovitom Balkanu. I tako, na onoj

Praznici, zvončići, konfetice, jelke, lampioni i paketići, hej ho, hej ha, XOX OXO. Deda Mrazi i Božić Bate, sličuge i Džingas bel (što bi otpevala komšiničica), kovanje sreće usred zime, kad mu vreme nije. Kome

Jagoda i ja na ivici nervnog sloma Nervozni vetar kovitla stare novine i opasno tutnji kroz kubistički naherenu čekaonica-kabinu na autobuskom stajalištu. Rešenost da mi ništa neće sjebati i ovaj dan, već načinju zgrčeni starac

Na Dan ljudskih prava, 10. decembra, blagoslovenošću nametnute obaveze, ponovo gledam dvoiposatni dokumentarni film „Human” iz 2015. godine. Kroz priče preko 2000 ljudi iz 60 zemalja, zaprepašćujuće lepe prizore, sa svih strana „sveta”, i fascinantnom

Možda je poetski snažna, ali je životno poražavajuća mogućnost da živite strahotu realizovane metafore. Jedne od onih, surovo upozoravajućih, koje su izrečene kao zalog ozdravljenja i orazumenja, a završile kao neshvaćena premisa kvaziintelektualnih čarki i

U originalu je „kamo dalje rođače” – Džoni je ovaj stih ispisao još u vreme dok smo po slovu zajedničke volje ali i pravno-političkog zemana i fermana bili i rođaci i građani u razvitku. To

Kad savest progovara Žulja li vas savest? Ili um, možda nervni sistem što ga izlažete silnim strahotama političkih događaja? Možda su pravi zaštitnici vašeg imena, integriteta, dela i života, pa zdravorazumski odbijaju da vrše ovu

Kako god se opirao virtuelni, javni i politički nivo stvarnosti, a sve u ime objektivnog i nepristrasnog skeniranja stvarne slike sveta, nemoguće je da utekne od emotivnog, intuitivnog i subjektivnog, jer ga tako stvaraju, prihvataju