„Važno je što ste odmah prijavili odsustvo devojčice”, rekao je dežurni policajac u odeljenju za nestale, „veliki broj slučajeva rešavamo u prvim časovima nestanka. Obavestićemo vas čim nešto saznamo. Ne brinite, možda će se Nataša

Otvorio je oči… Mrak. Vlaga i nesnosni smrad. Prigušeno jecanje. Nije bio siguran gde se nalazi i zašto. A onda se uz bljesak u glavi vratila stvarnost. Prošlo je oko pet meseci od onog dana

Bila je najlepša u „Brankovoj” školi, a čini mi se i u našoj stodrugoj, gimnazijskoj generaciji. Možda sam subjektivan jer smo 12 godina išli zajedno u isto odeljenje, počev od prvog osnovne, pa sve do

Prethodni, drugi deo priče „Stanija” pročitajte ovde Jecavi zvuk zvona, lelujavo se šireći remetio je popodnevnu tišinu. Crne figure monaha prekinuše dotadašnje poslove, i užurbano se uputiše ka manastirskoj crkvi. Vreme je za večernju molitvu.

Pisca je lako ukloniti ali knjigu malo teže, neke su besmrtne Penzionerske dane zapravo i nije zamišljao ovako. Park, novine, knjige, instant kafa sa kioska i retki susreti sa poznanicima koji su znali gde ga

Suton. Mirno more. Na površini mora čamac. U čamcu starac drhtavih ruku. U rukama štap za pecanje. Udica zaronjena u tamnu vodu. Na udici mamac. U vodi riba. Negde, ali ne ovde. Udica već satima