Prazne glave je sedeo na klupi. Jednom rukom je čvrsto držao kaiševe teško natovarenog ranca i piljio u maticu reke. Razmaknuvši se nakratko, oblaci su omogućili kosim sunčevim zracima kasnog popodneva da škrto ogreju kej

Neka kaže ko šta oće, al za mene je teča važan kolko i teteka. To se pokazalo najviše u vreme kad sam počo da se momčim. Jeste da je tetka od iste krvi i mesa

„Pauzaaa, četrdeset pet minuta”, glasno je uzviknuo vozač dok je šuštavi zvuk vazduha ručne kočnice još uvek zamirao negde ispod poda autobusa. Dugotrajno putovanje nije odagnalo, čak ni ublažilo nelagodu mladiću koji je sedeo tik