„Noćas u Pergoli na Sen Žermenu razgovaram sa čikicom Francuzom. Malo je pripit, duhovit, citira latinski, nije katolik… Prezire Amerikance i svu Napoleonovu rodbinu sem imperatora samog. Brblja mnogo, na preskok, veselo, živo. – Šta

Obična banatska kuća na periferiji u „švapskom stilu” sa ajnfor kapijom, dve sobe za stanovanje sa jedne i jedna sa druge strane. Pre više od 40 godina bila je kafana. Roletne spuštene, na kapiji katanac,

„Jebe se njemu što Mađarska nema more.” To je rečenica koja se kod nas koristi ne bi li se ukazalo na nečiju nemarnost, nezainteresovanost ili ravnodušnost prema najrazličitijim vrstama objektivne stvarnosti. Međutim, ja ću je

Kako vidimo i doživljavamo naše vreme? Pitanje nije tako jednostavno kao što izgleda, a odgovor bi mogao biti vrlo složen u skladu sa vremenom koje posmatramo. Svako i svačije vreme valja posmatrati kao jedinstveni segment

Bio je zarobljenik. Doživotni sužanj ženske lepote. Žensko društvo, pogled na lepo žensko telo, bili su mu potrebni kao vazduh. Bili su uslov njegovog bitisanja. Uvek razbarušen, odela izmazanog slikarskim bojama, zamišljen, sa zagonetnim osmehom