Nedelja, 22. mart 2020. godine Nedeljno jutro me je zateklo u trci po pustim ulicama grada, u nastojanju da iz firme dopremim sve potrebne foldere, kopije hard diskova i sve ostalo što bi mi moglo

Nedelja, 22. mart 2020. godine – Sedmi dan samoizolacije I prvi dan ovog dnevnika. Da, iako nisam odlučio da odem u šoping u Milano jesam počeo sa samoizolacijom možda malo kasnije nego neki sa kojima

Nedelja, 15. mart 2020. godine Dan koji se odnosi na virus, na vanredno stanje, na užas koji nas je zadesio… Ponedeljak, 16. mart 2020. godine Dan je predivan. Sunčan, topao, zavodljiv. Nisam uplašena, samo sam

Nedelja, 15. mart 2020. godine U vanrednom stanju priliči pisati i na vanredan način. Tako smoran i dosadan dan. Nešto bi trebalo da se desi, a nije. Neizvesnost, iščekivanje… odlike straha… U ovom našem Banatskom

Nedelja, 8. mart 2020. godine Bude me poljupci i glas moje supruge: „Ljubaviiiiiii, dobro jutroooo!” Polako otvaram oči, i dok pogledom po sobi tražim neki sat da vidim koliko je sati, supruga nastavlja: „Srećan ti

Nedelja, 8. mart 2020. godine Jutro započinjem omiljenom kafom, cigaretom i dozivanjem sebe sebi. Teško mi je da se razbudim. Buljim kroz prozor u ništa. Prolećni umor uzeo je svoj danak i danima se osećam

Nedelja, 1. mart 2020. godine U 6 h me budi alarm ali brzo kapiram da nije moj i okrećem sa na drugu stranu da još malo odspavam i znam da me Miki u tom momentu

Nedelja, 1. mart 2020. godine Jutro. Otvaram jedno oko i to jedva, ovo drugo ne reaguje. Pre sat vremena sam odnela beku drugom roditelju i vratila se da se još malo odmorim. Već par meseci

Za početak, hvala Živkoviću, što sam na miru uz zanzibarsku kafu „sabrala” utiske i emocije i napisala beleške (što, inače, ne bih uradila) o ovih uzbudljivih sedam dana u mom životu. Nedelja, 23. februar 2020. godine Pre tačno sedam dana sam

Nedelja, 23. februar 2020. godine Iako je nedelja, budim se prilično rano. To naravno ne bi bilo tako da je to samo još jedna obična lenja nedelja kako to skoro uvek i biva. Inače, mrzim