Prepoznajem svoje telo tek spletom slučajnosti koje dan zapliće u mojim čulima, prepoznajem svoje telo tek slobodom koja se rađa iz zagrljaja sunca u punome času: nema jezika kojim bi se to moglo objasniti. More

Posadijo se lala u ladovinu nuz svoja dugačka kola. Iza njega plugovi, špartači, drljače i svašta k’o da je otojče snjive došlo. Malko dalje setio se on komšija i rođaka stradalih u onim velikim ratovima,

Moje ime je Johana Salenfalk, ja živim u Gotenburgu u Švedskoj. Od kad znam za sebe, interesujem se za umetnost i pogotovo za fotografiju. Fasciniraju me ljudi, njihovi izrazi, njihov govor tela, kad ne primećuju