Moje najbliže saradnice bile su dve dame: Kamil Trasko i Roz Pomenvil. Bolnička administracija je shvatila da mi je, zbog visoke produktivnosti i broja pacijenata koje sam lečio, bila potrebna pomoć sekretarice. Kamil mi je

U Providens sam stigao sredinom juna 1996. godine. Moje radno vreme je bilo podjednako podeljeno između ambulante u krugu bolnice i klinike-satelita u susednom gradu Vorviku, do koje se stizalo posle 20 minuta vožnje. Bio

Krenem tu pre neki dan da se vidim sa Boškom, svi znate Boška, stanuje tu u Branka Radičevića, al’ ga niko ne zove po imenu, nego Bocko, igrao rukomet pre trijes godina za „Dinamo”, ubadao

Sledeće 1995. godine zainteresovao sam se za kreativnost i njenu povezanost sa mentalnim zdravljem i bolešću. Odlučio sam da organizujem seriju od četiri predavanja na Konkordija koledžu u Morhedu. To je susedni grad, odvojen od

Na nekadašnjem hipodromu, na kome smo gledali kasačke i galopske trke, niklo je naselje Mladost, a ispred njega, na mestu našeg prelepog sportskog centra, do ’78. godine, nalazilo se igralište FK „Železničar”, u čijem podmlatku

Sada je sve bilo lakše. Bio sam dobitnik „zelene karte” koja mi je omogućavala stalni boravak i posao. Što se tiče posla, bio je odličan, i sastojao se od lepog spoja kliničkih, obrazovnih i istraživačkih

Što se tiče privatnog života, moja porodica i ja smo se dobro prilagodili zajednici kojom smo bili okruženi. To nije bilo teško jer je to prijateljski nastrojena, bezbedna, čista sredina kojom je upravljalo kompetentno gradsko

Na Sodari smo se vozili po nekoj močvari na sklepanim splavovima, brali gube koje smo uveče palili da bi oterali komarce i pravili se da pušimo tompus, igrali fudbal, „između dve vatre” i trkali se

Rođen sam u bivšoj Jugoslaviji. Tamo sam razvio duboke korene, koji su iščupani kada sam emigrirao u Sjedinjene Države. Ovde u Americi imam sveže izdanke i drugačije „drvo života.” Kada sada razmislim o tome, shvatam