bile su potrebne godineda savladam tu veštinu moja podloga je konačno stabilna laktovi nepogrešivopoznaju mapu ogrebotinana šankukoji liči na otvoreni dlan toliko pogrešnih linija životasliva se niz ruke koliko puta treba da ti kažemnemojnemoj da

Ne mogu više da spavam ni sa jednim muškarcemi da čekam da li će da se javi nakon togaumara me da razmišljam da li sam mu bila privlačnija pre seksadok je samo žudeo za mnomi

danas sam od letapostala jesenpod drvetom kraj rekeu meni je dečiji strahod grube reči i nerazumevanjaod ljudiod policijskih kolamalih rečnih zmijavisine i saobraćajabojim se isto kao nekada stalno govoretreba raditi na sebija mrzim bavljenje sobompreobražavam

oko pola dvadecu iz parkapozovu kućamana ručakmajka je spremala od jutrosotac je čitao novine i igrao šahšta ja znam o posvećenostidok otresam zemlju sa suknje danas sam opet bila tamogde mi je zabranjenojer ne mogu

Da li je i tebe usamljenostvodila kroz lavirint mreže?Napisao si da te pesma podsećana ulicu u kojoj si odrastao,kako si imao navikuda gledaš prema krošnjamanekoliko trenutakapre nego što bi počela kišai odmah kao da ti

Nakon što se nismo čuli pet danagledam svoje telo u ogledalui pomislim:ovo će telo jednog dana pokopati u zemljui neće na njemu ništa više biti toliko živoda bi napravilo pometnjuostavila sam te da sređuješ svoje

sve sam učinila da ubijem zimuali sačekalo me je ironično prolećeod negrljenja, stvorilo mi se grumenjeu mišićimamelanholična distrofijakontrakcije su onemogućene, ostala je samomišićna memorijadijagnoza zvuči zlokobnoali previše romantično da bismo poverovali:tromboza usamljenosti nešto nije u

sve zavisi od nečegaa ja čestood sunčane strane uliceuronim u svetlosti kroz prelomegledam ljude što se mrštejer im ide u očidevojčica jeugazila u blatomama joj vičekravo jednarekla sam ti nemoj tamojadna mala devojčicazavisi od te

Zamisli silu koja pokrenepodzemne vode u blizini rašlji.Između obrva oseti magnetnu iglu.Jezik više nije od pomoći.Neophodno je pratiti sintaksu zenice.Kroz tačku ući u samog sebe.Videćeš obrise tuđih života,noć kada su presekli telefonske linije.U brdima neće