Tog jutra izašao je bez doručka. Nekoliko sati kasnije Oko jedan po podne Čula sam njegov poslednji krik. Nisam ga prepoznala. Nisam znala da mačka tako zvuči kada umire. Boli me Vikao je iz malog

Saznali oni iz Stranke Kako sam se hvalio U kafani Da umem da napravim noć Pa kada mi se Pridrema U podne ili drugo nedoba Montiram je Ko od šale i Zaspim Ko zaklan Čuli

Šta da učinim da progledam I kako da poznam da vidim Kad dosad video nisam Nemam ni minut radnog staža U gledanju I svi to znaju Znam i ja Ali ipak me vuče Voleo bih

Stanem ja pod to krivo drvo A ono suvo i tanko Hlad nikakav Da ne štrčim Poravnam mu se sa senkom A oni mi posle kažu Poravnao se A kriv

Rekli su mi da dođem na zbor Ja došo A kad tamo Nema nikoga Pa ni mene

Uručio mi Precednik Orden Ja skinem košulju Pa nad levom Sisom Probodem onom iglom i Zakačim ga Ne boli ništa Moj orden Moja rana Samo malo kapuće krv Zato idem Redovno U naš dom zdravlja

Celu noć da trenem ne mogu Brinem da li će sutra da iziđu novine Ako zaspim pa se ne probudim Ko će da javi

Prvo isečem zastavu na sitne parčiće Urolujem Onda jednu po jednu rolnicu Progutam Komadići beli Plavi I crveni Pažljivo postupam sa onima na kojima su orlove glave Dve Plus krila I kandže Kada sve progutam

Moj deda je bio na Solunu A bio sam i ja Moj deda osamnaeste Ja desete Deda u prošlom veku Ja u ovom Deda kao mrtvac Ja upalio sveću Iza mog dede ne ostade nikog

Jutroske Pođoh u čaršiju Kad iz jedne kapije izbi ljuto pseto I zgrabi me za članak Meni se smrači Pa ga Onako iz voleja zahvatih nogom U meki stomak I on cvileći Pobeže Posle mi