Videh ga na Raskidu, dva metra od menePlav, dugokos, u kožnjaku staromRazbijen kao zvečka.Prošli neki sitni satiVozikam se po graduI tamo kod knjižareEno ga na stepeništu, spavaNaočara zamagljenih novembarskim mrazem.„Ustaj”, „Gde živiš?”, „Vodim te kući”Živi

Potrpali se petoronisu me ni pitali da l’ možejedan napred, troje nazada Grdu met’li kao balvan prekoafter kod Vojkana gajbi.Da skrenem misli s panduracijePustio sam „Baggy Trousers”.Stanko od rakije opet unezverena Saša u svom elementukako