Za ovih godinu dana mnogo toga korisnog smo naučili o čoveku. Svakoga dana usvajamo novu informaciju o tom predatoru i često nam nije jasno kako je moguće da je baš ta biološka vrsta toliko napredna i uspešna na planeti, kad im je dominantna osobina sebičnost, a ne inteligencija. Prvo smo se iznenadili što im nije jasno odakle se stvorio ovakav virus. Kao da im se to dešava prvi put i kao da nisu svesni da su sami krivi za to. Tokom svog postojanja čovek je istrebljivao sve živo, a zadnjih stotinak godina je baš preterao. Nama je uništavanje ljudi misija jer što je njih manje, više bioloških vrsta ima šansu da opstane. Kovid-19 je nešto kao Marvelov junak svim drugim bićima na Zemlji.
Druga stvar koju smo shvatili, potpuno nas je šokirala: Ljudi se međusobno preziru i mrze po raznim osnovama i kriterijumima: pol, rasa, religija, nacija, ekonomski status, nivo obrazovanja, mesto rođenja, godina rođenja, seksualna pripadnost, muzički ukus… Izmišljenim podelama kraja nema.
Da je čovek bio u stanju da nam se suprotstavi jedinstveno, mi ne bismo imali nikakve šanse. Imunolozi dobro znaju da se u epidemiji ne boriš protiv virusa, nego menjaš navike ljudi: „Nosite maske i perite ruke!”. Da su slušali pametne naučnike, da su uložili pare u istraživanje lekova i vakcina svi zajedno, kao jedna vrsta, sredili bi nas do sada tri puta. Međutim, oni su se samo još više podelili međusobno i zatvorili u svoje državice. Političari su nastavili sa populističkim izjavama, a interesne grupe su širile dezinformacije. Prošlo je dosta vremena dok nisam shvatio da je razlog za to novac. Svako ko ga ima više, misli da više vredi od onog ko ga ima manje. A svakom čoveku je cilj da svoj novac sačuva i umnoži, po svaku cenu, pa i po cenu tuđih života. U haosu koji smo izazvali jedan deo bogatih će malo izgubiti, a drugi deo će se mnogo obogatiti. Ogromna većina čovečanstva će za to vreme da pati od bolesti koju izazivamo, a neki će i umreti. U svakom slučaju će osiromašiti i izgubiti mnoga prava, koja će im bogati oduzeti, jer imaju pandemiju kao opravdanje. I ta velika većina bez pogovora poštuje beskrupulozne odluke manjine. Mnogo su smešni!
Ja sam se, sasvim slučajno naselio u Srbiji još proletos. U početku sam zavideo rođacima koji su stigli u neke bogatije, veće i značajnije zemlje, ali sam prilično brzo shvatio da mi je ovde super. Ova država pruža mnogo zabave i smeha, ako nisi njen građanin, naravno.
Od početka pandemije, aktivno pratim informacije o sebi u kojem god domaćinu da živim. Jedan deo njih gleda samo „državne medije” i veruje svemu što se u njima kaže, a drugi gleda „nezavisne medije” i češće koristi mozak. Čuo sam od rođaka iz Amerike da je i kod njih slična situacija i to nam je bilo baš interesantno. Taj rođak je shvatio da je pandemija pomogla u skidanju s vlasti jednog opasno zlog ludaka, čemu se nismo obradovali, jer nama je drag taj ljudski nagon za samouništenjem.
I ovi ovde imaju sličnog ludaka, ali njega ni moj opaki deda SARS ne bi skinuo s vlasti. Ha, ha, ha, ha! Urnebesni su!
Taj im je, čim sam stigao, i nisam još izazvao velik problem, zabranio da izlaze iz kuće po nekoliko dana. Pošto su prodavnice kraće radile, ljudi su pravili gužve, pa su meni i mojima samo pomogli da se širimo do mile volje. Onda ih je par nedelja pustio da rade šta hoće sa pričom da je on pobedio virus (kakvo ludilo!) i svi su mu, bez problema, poverovali. To je uradio da bi organizovao izbore, na kojima niko sem njega i njegovih nije ni mogao da se bira. Pa je onda pobedio na izborima tako što je neke ljude potkupio, neke ucenio, neke zastrašio… Sjajan tip. Onda je hteo ponovo da ih zatvara, pa su se neki malo pobunili na ulicama, pa ih je njegova milicija lepo razbucala suzavcem i batinama.
Za sve vreme mog boravka u Srbiji, zvanično je moj najveći neprijatelj ekipa stručnjaka koju zovu „Krizni štab”. Oni su stručnjaci za slušanje glavnog ludaka, a ja ih i ne zanimam. Oni su tu da zbunjuju narod, da daju besmislene i protivrečne informacije i da proizvode haos. Narod sluđen i uplašen, a ja sa familijom uživam i napredujem. A glavni stalno priča da me uspešno pobeđuje. On je, koliko sam shvatio, već decenijama na vlasti sa istom pričom. Stalno nešto s nekim ratuje, i stalno sve ratove gubi, a priča kako je pobedio. On laže kako zine već godinama, a ljudi ovde to nikako da skapiraju. Ha, ha, ha!
Moram da se pohvalim da su moji saveznici pored ludaka na vlasti i njegovog Kriznog štaba i predstavnici Srpske pravoslavne crkve. To je grupacija koja se bavi duhovnim stanjem nacije, ma šta to bilo, a glavni adut im je priča o životu posle smrti. Za duhovno stanje je presudno da ih ljube u ruku žive, ili mrtve i da svi ližu istu kašiku. Oni negiraju moje postojanje jer veruju u višu silu, a ne u nauku. Međutim, kako se neki moj rođak useli u nekog od njih, odmah pristaju na lečenje svim sredstvima moderne nauke (koja nisu dostupna većini stanovništva). Koliko sam razumeo njihovu priču, zbog licemerja se ide u pakao, pa im je valjda toliko važno da žive što duže. Ali im nije preterano važno da oni koji im veruju dugo žive, pa jedni drugima organizuju sahrane na kojima se moja familija umnožava i širi do mile volje. Ova zemlja je za mene pravi raj!
Borba protiv superiornog predatora kakav je čovek treba da bude nemilosrdna i okrutna. Neka i oni malo osete da nisu jedini na ovoj predivnoj planeti i da ne mogu baš sve živo i neživo da unište zbog svog komoditeta. Ali, sad kad sam ih dobro upoznao, naročito ove sirotane na Balkanu, moram priznati da mi ih je mnogo žao. Samo sam im još ja falio!
