Sva glavna obeležja Beograda, Novog Sada, Njujorka, Londona, Čikaga i Beča, osim u turističkim vodičima, možete naći i na slikama Vuka Vučkovića. Ovaj tridesetdvogodišnji slikar postao je prepoznatljiv u umetničkom svetu po slikama iz serije „Uzbudljivi gradovi”, na kojima jakim i živopisnim bojama predstavlja navedene metropole.
PANČEVO SI TI: Na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu diplomirao si 2010. godine. Koliko se vizija tvog rada i poimanje slikarstva promenilo od tada?
VUK VUČKOVIĆ: Na početku bavljenja slikarstvom radovi su bili slični današnjim – veseli i jakog kolorita. Zatim je na fakultetu usledila buntovna faza. Prilično sam eksperimentisao u studentskim danima, pa sam svašta i slikao. Tokom studija sam naučio mnogo o umetnosti, ali malo o tome kako je to biti umetnik. Međutim, sve se mnogo promenilo od diplomiranja, kao da je to bio neki drugi život. Sad je ponovo kao i pre faksa, vratio sam se na početak, da provežbam osnove. Moja sadašnja umetnost je skup svih odluka i slika koje sam naslikao do sada.
PST: Naslikao si seriju apstraknih slika pod nazivom „Kosmički predeli”. Kako ti se sada čini ta faza stvaralaštva?
VUČKOVIĆ: Apstrakcije sam razumeo tek na kasnijim godinama studija. To je poput džeziranja bojom i načinima nanošenja. Divim se snazi boje, prepuštam joj se, ne razmišljam. Bitno mi je da se dobro osećam i slika će se sama nastati u podsvesnoj igri uma. Nisu toliko bitne reči, nego osećaj pred slikom, jer kad se nađeš uživo pred njom, tu nema foliranja – ili te radi ili ne.
PST: Svoju tehniku slikarstva nazvao si gradskom naivom. Zašto? Koji slikari naivci su uticali na tvoj rad?
VUČKOVIĆ: Pančevcima je blizu Kovačica i, kada se kaže naiva, obično se pomisli na seoske samouke slikare. Naravno, nije Kovačica jedina. Postoji mnogo drugih stilova naive – sve kulture i nacije imaju neki svoj fazon. U svetu se to zove i art brut. Dopada mi se način na koji ovi umetnici pristupaju delu i umetnosti – to dolazi iz srca. Za razliku od samoukih slikara naive, u svoje radove ubacujem i pokoju akademsku, učenu slikarsku foru. Stilski gledano, „Uzbudljivi gradovi” prave miks naivne, nadrealne i psihodelične umetnosti, pa sam tako i došao do formulacije gradska pop naiva. Nikoga od umenika naive ne bih izdvojio kao svog uzora. Ljudi vole da klasifikuju stvari, misleći da će ih tako bolje razumeti. Iskreno, ja ne volim da postavljam te odrednice.
PST: Javnost te prepoznaje po seriji slika „Uzbudljivi gradovi”. Zašto si oslikao baš te gradove i kako si dolazio do saznanja o bitnim karakteristikama tih mesta?
VUČKOVIĆ: Prva tri grada, Beograd, Njujork i Novi Sad, predstavljaju redosled mog životnog izbora i puta. Mislio sam da ih najbolje poznajem, imam lepa sećanja i emocije prema njima, pa sam verovao da ću moći najbolje da ih naslikam. Onda je krenulo praćenjem signala uz put, kako su se koja vrata u karijeri otvarala, trudio sam se da kroz njih i prođem. Čikago i London sam naslikao bez prethodnog ličnog upoznavanja. Počeo sam da istažujem na internetu i saznao mnogo preko Vikipedije, dokumentaraca, turističkih vodiča, filmova, muzike, istorije… Kako jedna stvar vodi ka drugoj, zaljubio sam se u te gradove. Grad najviše volim da upoznajem vozeći se biciklom. Poslednji put sam bicikl provozao Beču, a impresije se mogu videti na mojoj najnovijoj slici iz ove serije.
PST: S obzirom na to da si rođeni Pančevac, zašto nema Pančeva na tvojim slikama?
VUČKOVIĆ: Nije baš tako. Pančevo se ne nalazi u seriji „Uzbudljivi gradovi”, ali je bilo motiv mojih slika mnogo puta. Posebno izdvajam tri rada velikog formata, 150 x 215 cm. Prvi je kolaž od starih fotografija iz 2007. godine. Druga slika, „Pančevo-moj grad”, naslikana je uljanim bojama 2009. godine i preteča je onoga što radim danas. Treći rad nudi viđenje Pančeva u budućnosti, gde je moj rodni grad predstavljen kao velika fabrika. To je delo iz mog ciklusa erbraš-radova „Fabrika”, a nastalo je pre osam godina.
PST: Veliki gradovi na tvojim slikama deluju kao mali lego mozaici. Da li je to zbog toga što si se u detinjstvu igrao lego kockicama ili je lego uzet kao večita inspiracija?
VUČKOVIĆ: Može biti i jedno i drugo. Zaista sam voleo lego, ali nije samo to. Uticaja ima mnogo. Na mojim slikama se verovatno može očitati moja podsvest ili, još bolje, kolektivna podsvest.
PST: Da li i na koji način posmatrač ima slobodu da tumači tvoje delo s obzirom na to da na svakoj od tvojih slika iz serije „Uzbudljivi gradovi” stoje veoma jasni simboli određene metropole?
VUČKOVIĆ: Apsolutno. Svako tumačenje je dopušteno. Gradovi su najveća tvorevine ljudske civilizacije i oblikovali su ih svi ljudi koji su u njima živeli ili danas žive. Nemoguće je sagledati ih iz jednog ugla.
PST: Osvojio si mnogo nagrada. Na koju si najviše ponosan i zašto?
VUČKOVIĆ: Sve su bile bitne u svoje vreme, kao što su važne i sada. Lakše se korača kroz prašumu umetničkog života, priznanja ti daju podršku, stabilnost, samopouzdanje. Posebno sam ponosan na dve: na prvu nagradu iz Fondacije Vladimira Veličkovića za crtački opus ScanMan 2012. godine i prvu nagradu Niš Art Fondacije za sliku „Čikago”, koja mi je dodeljena prošle godine.
PST: Svojevremeno si pokrenuo i svoj sajt: vukvuckovic.com. Tvoj sajt deluje veoma temeljno i čini se da ozbiljno pristupaš umetnosti, ali ovoga puta to treba predstaviti kao proizvod. Da li misliš da je u savremenom svetu potrebno da umetnik zna da sam plasira svoju umetnost, koristeći internet i društvene mreže, i koliko su danas izložbeni prostori izgubili na značaju?
VUČKOVIĆ: Oduvek je umetnik morao znati da plasira svoj rad, a sada postoji mnogo više mogućnosti nego ranije. Ja sam to shvatio kao sastavni deo svog posla. Poslednjih nekoliko godina, imam veliku pomoć svog Wolf Art tima. Iza umetnika bi trebalo da stoje galerije, institucije, grad, država… U Srbiji se to još uvek ne dešava na dovoljno visokom nivou, ali čini mi se da stvari kreću nabolje. Međutim, ja nemam vremena za čekanje, radim, idem u pravcu svoje vizije i ispravljam volan kada skrenem sa puta. Izložbeni prostori ne mogu izgubiti na značaju jer nijedan ekran ne može da zameni posmatranje nekog umetničkog dela uživo. Oni su pomoćno sredstvo i treba ih iskoristiti na najbolji mogući način.
PST: Šta je to na čemu trenutno radiš? Koji je sledeći grad koji će biti oslikan?
VUČKOVIĆ: Sliku Beča sam radio osam meseci, tako da sada vreme provodim van ateljea, družeći se s kolegama, obilazeći izložbe po Beogradu. Mnogo vremena provodim u galeriji „X Vitamin”, gde je postavljena moja samostalna izložba, a publika je može pogledati do 18. decembra. Ovim putem pozivam sve Pančevce da je posete. Što se daljeg rada tiče, barem gradova ima mnogo, pa inspiracije ne manjka. U narednim nedeljama ću odlučiti koji je sledeći.
