Radoznalost. Želja za promenom. Konstantno istraživanje sebe i sveta oko sebe, kao i isprobavanje novih stvari spadaju u najveće pokretače Dušanke Duše Abramović.
Ona je muzičarka, profesorka flaute, kreativna istraživačica i osnivačica Maštarijuma.
Nakon završene Srednje muzičke škole „Josip Slavenski” u Beogradu, obrazovanje je nastavila na Muzičkoj akademiji u Istočnom Sarajevu, gde je diplomirala i magistrirala flautu. Nedugo zatim, 2008. godine, nakratko se otisnula u Sjedinjene Američke Države. Bavila se mjuzik biznisom na Muzičkom institutu u Los Anđelesu i svime onim što se dešava iza bine, svime onim što ju je dugo privlačilo.
– Reč je programu koji bismo mi nazvali škola o muzičkoj industriji, što je ovde u povoju, a i sama muzička industrija je kod nas na vrlo čudnom nivou. Interesantno mi je bilo što je kod njih sve organizovano – tačno se zna ko, šta i kako radi. U zlatno doba muzičke industrije, osamdesetih i devedesetih godina, to je bila ozbiljna mašina sa proizvodnjom muzičkih nosača zvuka. Sa dolaskom interneta sve se promenilo na dobro ili loše, zavisi kako ko posmatra. Po povratku iz Los Anđelesa, pokušala sam ono što sam naučila da sprovedem ovde, ali nisam u tome uspela. Međutim, verujem da je znanje koje imam umnogome uticalo na to kako se ophodim prema sebi, muzici, prema svemu što sada radim. Taj program mi je otvorio nove poglede na poslovanje, poznavanje marketinga i korišćenja interneta u te svrhe. Prva lekcija bila je da ništa nije lično i da je sve samo biznis – prisećala se Duša Abramović važnog životnog iskustva u Americi.
Iako sebe nije nikada smatrala kreativnom osobom, potraga za njenim velikim zašto dovela ju je do toga da prizna sebi da je ono što je najviše ispunjava kreativno izražavanje i istraživanje. I da ne mora da ima zvanje kako bi sebi stvorila svet u kome želi da živi.
Maštarijum je nastao iz Dušine želje da se bez ustezanja bavi umetnošću, a iz njega je proistekla…
– Proistekla je sloboda da mogu sebi da dam dozvolu da isprobavam nove stvari – crtanje, slikanje ili neki drugi kreativni izraz – i već neko vreme se držim toga. Muzika je stavljena na stranu, pošto je ona oduvek bila tu, a prednost ima sve novo što tek oblikujem. Kao mala, želela sam da kad porastem, budem pisac. Na pitanje zašto? odgovor je bio da mogu da radim gde hoću, kad hoću, šta hoću i s kim god hoću. Tada nije bilo frilensera, ali to je taj koncept. Uvek sam nosila sa sobom neku knjigu i svesku – da li na drvetu ili ispod njega – samo mi je bilo bitno da čitam i pišem. To sam kasnije skrajnula zbog muzike, ali knjiga mi je oduvek bila bitna. Najzad sam se vratila pisanju, tako da je i ono važan segment Maštarijuma.
Pored toga što istražuje, Duša eksperimentiše u različitim tehnikama. Ona kroz svoje raznovrsne programe i izazove inspiriše i druge da se kreativno izražavaju, da maštaju. Da svoje ideje otelotvoruju. Zajednica okupljena u Maštarijumu nije mala, a što je još važnije – aktivna je.
– Dajem im kao i sebi dozvolu da se igraju, jer svi smo isuviše ozbiljni, robujemo nekim pravilima. Čak i oni koji misle da su kreativni, nemaju vremena za praksu. Ovako, u okviru programa imaju obavezu da odvoje vreme za sebe. A oni ljudi koji sebe smatraju nekreativnim imaju podsticaj da probaju, da provere da li mogu. Ako su za njihove pojmove neuspešni, čitava zajednica je tako osmišljena da se u njoj svi osećaju dovoljno sigurno i uspešno bez obzira na to kako njihov rad izgleda. Zato što nije bitan finalni proizvod već da neko uzme nešto i uradi. Važno mi je što mogu da inspirišem druge da pokušaju. Ono što i sama crtam daleko je od savršenog. Lečeni sam perfekcionista i uživam u tome da vidim da mi je mandala ili nešto drugo što crtam nesavršeno. Puno mi je srce kada mi neko pošalje poruku sa fotografijom i kaže u pola jedan ujutru: Pogledaj šta sam nacrtao/nacrtala! – rekla je uz osmeh i sa ponosom kreativna mentorka.
Maštarijanka Duša Abramović tvrdi da svi nose iskru kreativnosti u sebi. Za razvijanje kreativnosti nije potrebno mnogo vremena u toku dana, ali neophodno je da postoji kontinuitet – određena rutina. Mali kreativni rituali dovode do značajne promene u kvalitetu života svih nas.
– Zaista verujem da smo svi kreativni. Nismo svi umetnici, niti treba da budemo. Ali i matematičar, i fizičar, i kuvar, i poslastičar je kreativan. Svako od nas poseduje levu i desnu hemisferu mozga, i može obe da koristi. Da bi se kreativnost pokrenula, dovoljno je petnaest-dvadeset, pa i pet minuta dnevno. Nekad će neko krenuti da crta ili piše i samo će u određenom trenutku shvatiti da je prošlo sat vremena i da mu je strava. Bitno je da odvojimo to vreme za sebe; da smo opušteni i prepušteni. Bavljenje kreativnošću povezuje nas sa našim istinskim bićem. Kada je neko usklađen sa sobom, u ljubavi, onda može da bude bolji i sebi i drugima. Tada stvara bolji život za sebe – objasnila je Duša iz iskustva.
Postoje različite tehnike za razvijanje kreativnosti. Pored meditacija i vizualizacija, kreativni zadaci mogu se odnositi na osnaživanje i negovanje dobrih uverenja, te je često važno razmišljati i o tome šta nas sprečava da počnemo da stvaramo.
Duša smatra da svako od nas ima svog unutrašnjeg kritičara i unutrašnjeg umetnika, pa i mentora. Isto tako, svako od nas poseduje sve odgovore koje traži u sebi, ali i kočnice koje nas drže „na sigurnom”. Te kočnice se javljaju se najčešće u obliku straha:
– Kada je sam kreativni izraz u pitanju, najčešće ne stignem ni da razmislim o tome šta ću i kako ću i da li se plašim, već kažem sebi: daj ovo da probam. Kasnije, kada ozbiljnije krenem da se bavim time, onda počnu pitanja: a šta ako ovo, a šta ako ono… Moja uverenja, verovanja, život u Srbiji… Straha uvek ima, ali on može da se gleda i kao pokretač, i kao prijatelj. I trudim se da ga tako i posmatram. Kada osetim kako mi se želudac steže, kažem sebi da baš tog trena treba to i da uradim.
Među važnijim projektima koje je do sada realizovala, Duša se najviše ponosi malom serijom majica koju je nazvala „Feminin bjuti”. Čitavu ideju je otelotvorila za samo mesec dana – bez odustajanja i odugovlačenja, dajući sve od sebe.
„Feminin bjuti” predstavlja omaž svim ženama koje su nam prokrčile put, koje su nam omogućile da danas budemo to što jesmo, ali i svim onim devojkama i ženama koje tek dolaze, da ih podsetimo da mogu da postignu mnogo više nego što pomišljaju. Samo ako se usude.
Pored muzike, pedagoškog rada, različitih vidova kreativnog izražavanja, Maštarijuma i roditeljstva, Duši Abramović je i trčanje promenilo život. Za pet godina i mnogih polumaratona, iza nje su i lični sportski uspesi o kojima retko govori.
– Trčanje mi je jasno pokazalo koliko je svakodnevna akcija bitna za napredak. Koliko je doslednost važna i kako ne sme biti prostora za sumnju. Naravno, i koliko je mozak bitan u svim tim situacijama kad izađeš na trku. Ako ne veruješ u sebe, definitivno ti neće biti dobro. Ako si i poluspreman a veruješ u sebe, uspećeš – rekla je energično Dušanka Abramović.
Kao i u svemu što radi, bavljanje sportom svakodnevno je podseća da kada damo maksimum od sebe, bivamo nagrađeni. Bitne su doslednost i istrajnost. Zato, bilo da trčite, pišete, crtate, svirate, slikate, pletete – ne odlažite i ne zanemarujte vašu kreativnost. Dozvolite sebi da živite ispunjeniji i kvalitetniji život. Samo stvarajte!
