Pre deset godina, tadašnjeg dvadesetšestogodišnjaka, Miljenka Vujakliju, pozvao je drugar da sa njim počne da radi sajtove za američko tržište. Ova dvojica prijatelja tada nisu ni slutila da će ubrzo osnovati svoju firmu koja će beležiti poslovne uspehe na svetskom tržištu. Danas je Miljenko Vujaklija izvršni direktor firme Circle Web Foundry. Ova kompanija radi u Drupal-u – besplatnoj platformi otvorenog koda, koja se koristi za kreiranje i postavljanje veb-sajtova. Za sajt Pančevo Si Ti, Vujaklija govori o tome kako se zainteresovao za programiranje, kako izgleda voditi jednu programersku firmu, o frilensingu i ličnim hobijima.
Miljenka je od malih nogu interesovalo programiranje, a prvi računar dobio je 1995. godine.
– Kada sam prvi put zaigrao igricu, Sokoban, na PC računaru, osamdeset devete ili devedesete, tad je nekako krenulo sve to da me zanima, pa je posle toga došlo i programiranje. Uz prvi računar, dobio sam i knjigu o Visual Fox programu, koji je danas konkurentan Windows-ovom program za izradu baze podataka, Access-u. Šesti razred završio sam kao odličan đak, a nagrada za postignut uspeh bio je upravo računar – priča Vujaklija o početku svoje ljubavi prema kompjuterima.
O svom zanimanju ističe da ono nije toliko lako kao što većina ljudi misli.
– Programiranje je poprilično rudarski posao. Konstanto prolaziš kroz iste stvari, ljudi često sagore i ne mogu više time da se bave. Dobra strana ovog posla je što svako sebi može da organizuje vreme, ali to ujedno podrazumeva i veću odgovornost za razliku od posla od devet do pet. Ovde si ti osoba koja je zadužena bukvalno za sve – govori Miljenko o sve popularnijem zanatu današnjice.
O tome kako je došao na sadašnu poziciju i od čega se sastoji posao izvršnog direktora jedne programerske kompanije, Vujaklija kaže:
– Nas trojica smo pokrenuli firmu. Jedino sam ja imao nekog iskustva u menadžmentu, radio sam u jednoj korporaciji u Beogradu, sa manjim i većim grupama ljudi, pa je nekako bilo prirodno da se ja time bavim. Ovo nije deo posla koji volim, već ono što mora da se uradi. Kao u svakom poslu, tako i ovde postoji nešto što voliš da radiš i nešto što moraš da radiš. Moj posao je da sedim na sastancima i odgovaram na mejlove, a to je nešto što ne podnosim, ali da bi ova firma funkcionisala, neko mora i time da se bavi.
U današnje vreme, sve se češće radi u Open Source-u. Kada je firma Circle Web Foundry osnovana, ispostavilo se da je Drupal najfleksibilnija alatka.
– Prija raditi u Open Source-u, dozvoljava slobodu, besplatan je, ali se koristi u skladu sa pravilima koja su postavljena. Zarađuje se kao od bilo kog drugog programiranja – radiš svoj posao i to prodaš. Na primer – radiš na nekom projektu, recimo webshop-u, a klijent ima neke specifične zahteve i kada završiš taj projekat, shvatiš da će možda još neko imati potrebu za sličnim zahtevima, pa se to pretvori u modul ili plugin i postaviš na internet da drugi ljudi mogu to da koriste besplatno. Zašto ne bi neko drugi mogao da koristi to, kada si ti već iskoristio tuđe besplatno? Jednostavno, prodajemo nešto što je neko drugi napravio uz naše modifikacije – priča Miljenko.
Kada govori o modernom radnom prostoru, fleksibilnom radnom vremenu i takozvanim sobama za odmor, ovaj tridesetšestogodišnjak naglašava da odgovornost tu igra najveću ulogu:
– Koliko to daje slobodu, toliko i zahteva od nekoga da na vreme završava svoje obaveze. Veća sloboda ujedno znači i veću odgovornost da budemo produktivni član firme i društva. Dosta ljudi u startu ima problem da razume da sve to može da koristi, ali da treba da uradi svoj posao.
Zašto frilensing ne smatra budućnošću programerskom posla, Vujaklija je obrazložio na sledeći način:
– Raditi kao frilenser je u redu jer donekle možeš da kontrolišeš svoje radno vreme još više, ali opet to može doneti i stres zbog toga što ne znaš kad ćeš imati sledeći posao. Stalno moraš da juriš neke sitne poslove, jer se retko dešava da frilenser dobije velike projekte, nešto što će trajati šest meseci i više. Frilensing je popularniji nego što je bio, ali mislim da nije budućnost. Jednostavno, da bi se neke stvari radile kako treba, potrebno je da postoji kontinuitet.
Po mišljenju bivšeg učenika elektrotehničke škole, formalno obrazovanje za programersku struku je kod nas katastrofalno.
– Ceo kurikulum je pogrešno koncipiran ukoliko neko želi da se bavi ovim poslom. Dok sam bio srednjoškolac, na časovima na kojima smo proučavali računarski hardver, koristili smo grafičku karticu koja je bila stara 15 godina i bavili se stvarima koje su odavno prestale da budu aktuelne. Na fakultetima je još gore. Ne postoji objašnjenje zašto je to tako. Postoje neki ljudi koji ne znaju bolje od toga i drže se za to – daje svoje viđenje o formalnom obrazovanju ovonedeljni heroj svakodnevice.
Prema Vujaklijinom mišljenju, dobrog programera čini konstantan rad na sebi i razmena iskustava među kolegama. Svake godine, u Severnoj Americi, organizuje se konvencija pod nazivom DrupalCon koja okuplja ljude koji rade na Drupal-u. Kako Miljenko navodi, on i zaposleni u njegovoj firmi je redovno posećuju.
– Počeli smo da odlazimo na ovu konvenciju kako bismo proširili svoju mrežu kontakata. Kada smo prebacili posao sa frilens-a na firmu nismo uspevali da nalazimo dovoljno velike projekte. Zbog toga je sledeći korak bio da krenemo na konvencije, gde ćemo upoznavati ljude, steći poslovne kontakte i ugovarati nove poslove. U celom tom dešavanju smo upoznali gomilu ljudi i spijateljili se, a moj odlazak u Nešvil ove godine je bio druženja radi, kako bih video prijatelja iz Amerike kojeg ne viđam tako često. Drupal ima jako zanimljiv moto koji glasi „Come for the code, stay for the community“. Stvarno se trude da to održe, svi učesnici su veoma druželjubivi i srdačni – ističe Vujaklija.
Odlazak u Ameriku, kada je tamo bila ekspanzija craft piva, navela je Miljenka da i on počne da proizvodi domaće pivo, za čiju proizvodnju mu je znanje iz programiranja pomoglo.
– Još kada sam bio mali, otac mi je pričao kako je njegov prijatelj kuvao pivo za njih, dok su radili u Libiji. Pošto devedeset posto svog života provedem na internetu, naletao sam na priče o home brew pivu i jurio sam svaki mogući način da počnem time da se bavim. U tom periodu, u Beogradu je otvorena prodavnica „Majstor za pivo“ i konačno je oprema mogla i kod nas da se nabavi. Sada imam fermentor koji sam ja napravio, koji kontroliše arduine i mogu da mu pristupim u svakom trenutku preko interneta – kaže ovaj ljubitelj piva.
Miljenko Vujaklija u pivari Dogma
Osim što radi u firmi koja je ekološki orijentisana, Vujaklija je takođe i veliki ljubitelj životinja, pa sam izbor dizajna logoa za firmu sa sovama, mačkama i psima nije bio slučajan.
– Radili smo neki redizajn pre nekoliko godina i dobili smo logo sa 12 različitih životinja, umesto slova „o”. Na logou ih ima raznoraznih, jednostavno volimo životinje, ja kod kuće imam dve mačke, u kancelariji dve mačke i psa, pa je to nekako došlo prirodno – komentariše naš sagovornik dok mu se oko nogu vrzma kuče.
Osim za životinje, Miljenkova kompanija otvorena je i za sve mlade koji žele da nauče nešto novo iz oblasti programiranja. Pre četiri godine, u okviru Global Training Days-a, događaja na kom se ljudi upoznaju sa osnovama Drupal-a, učenici elektrotehničke škole imali su priliku da se po prvi put susretnu sa ovom platformom i to u prostorijama firme Circle Web Foundry.
– Nakon te organizovane blok nastave, neki od tih mladih ljudi nastavili su sami da dolaze i rade nešto u firmi, a nešto kod kuće. Mi podržavamo rad van kancelarije, ali je jednostavnije kada imaš problem da dođeš i pitaš, nego da onlajn čekaš odgovor. Direktna komunikacija je najbitnija i mi ćemo i ubuduće biti spremni da radimo i obučimo mlade koje ova oblast programiranja zanima – završava Vujaklija priču o sebi i svojoj firmi.
