Rođena je u Velikom Gradištu. Majka joj je bila domaćica, a otac uspešan knjigovođa, o čemu govori i podatak da je dobio premeštaj za Beograd. U Beogradu je započela školovanje, ali kada je njen otac otišao na Solunski front i Krf, majka je sa kćerima morala da napusti Beograd i vrati se u rodno mesto.
Ipak, talentovana i vredna Draginja je nastavila školovanje u beogradskoj Prvoj ženskog gimnaziji. Kada je njena omiljena profesorka Anica Savić Rebac premeštena u Treću žensku gimnaziju, i Draginja se premestila u istu školu. Pod uticajem svoje profesorke ona 1924. upisuje Filozofski fakultet, u vreme kada je na njemu predavala i docentkinja Ksenija Atanasijević.
Tokom studija Draginja se udala za kolegu i istomišljenika Milutina, i zajedno su aktivno učestvovali u radu Udruženja studenata marksista, u studentskim demonstracijama i borbi za autonomiju univerziteta. Bračni par Todorović je službovao u Peći, Skoplju i Jagodini, gde je Draginja izabrana u upravu sekcije Udruženja univerzitetski obrazovanih žena.
Premeštaj u Žensku učiteljsku školu u Kragujevcu usledio je septembra 1936. Osim što je predavala Osnove filozofije, Draginja je bila veoma aktivna u vannastavnim aktivnostima (naročito u radu literarnih sekcija), ali i na javnoj, kulturnoj i političkoj sceni. Učestvovala je u radu sindikata i mnogih udruženja, osnovala je Omladinsku sekciju Ženskog pokreta u Ženskoj gimnaziji i, kako u školi tako i van nje, širila je ideje iz časopisa Žena danas. Angažovala se na pripremanju skupštine Ženskog pokreta u sali kafane – bioskopa „Pivnica“ 8. oktobra 1939. i, dva dana kasnije, u organizovanju velikog zbora posvećenog borbi za pravo glasa žene, u kafani „Park“.
U demonstracijama protiv pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu, među prvima su koračali Milutin i Draginja Todorović, zajedno sa najstarijom od četvoro dece, kćerkom Alraunom. Pošto je za bračnim parom Todorović, zbog revolucionarnog rada, bila izdata poternica i pretilo im hapšenje, oni su u krenuli u partizane. Milutin Todorović je bio postavljen za komandanta Kosmajskog partizanskog odreda, a njegova supruga Draginja mu se u avgustu 1941. pridružila u odredu. Svojih četvoro dece je ostavila sa svekrvom u selu Gornja Trešnjevica. Kada su komšije otvoreno izražavale čuđenje zbog odluke da ostavi svoju decu i ode u odred, Draginja je odgovorila:
„Ostavljam svoje četvoro dece da bih kroz oružanu borbu doprinela stvaranju boljih uslova za život i razvoj četiri stotine, četiri hiljade, četiri stotine hiljada dece”. (Spasić 1981:189).
Uhapšeni su i ubijeni kod Užica, novembra 1942. Njihova ćerka Slobodanka je, nakon što su joj roditelji poginuli kao partizani, rat provela u logoru u Smederevskoj Palanci.
Osnovna škola, osnovana 1887., od 1961. nosi ime „Milutin i Draginja Todorović”.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Žensko nasleđe Kragujevca i Pančeva” koji realizuju „Glas Šumadije” iz Kragujevca i „Pančevo Si Ti” iz Pančeva. Projekat je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.
