Za Prvu kragujevačku gimnaziju može se reći da je najstarija gimnazija u Srbiji na srpskom jeziku, južno od Save i Dunava. Osnovana je pre 185 godina i prvobitno bila je zamišljena kao trorazredna škola. Te, prve godine, pohađalo je samo 34 učenika. Bila je podeljena na dve klase: mlađu i stariju. Školske 1835/36. godine bio je otvoren i četvrti razred. Škola se u to vreme delila na dva gramatikalna razreda i dva razreda čovečnosti, piše istoričar Boriša Radovanović u svom autorskom delu „Istorija Kragujevca”.
Uslovi rada Gimnazije u to vreme bili su izuzetno teški. Ova ustanova nije imala ni svoju zgradu, prvobitno je bila smeštena u kuću Petra Topalovića koji je bio trgovac i važan poslovni saradnik kneza Miloša u mnogim poslovima. Zgrada Gimnazije nalazila se na mestu gde je danas Glavna pošta u Kragujevcu, da bi 1835. godine bila preseljena u zgradu štamparije, koja se nalazila u blizini Kneževog Dvora i Gornjeg mosta na Lepenici.
Po treći put Gimnazija je preseljena u gospodar Jevremov konak ili Staro načelstvo 1839. godine. Ta zgrada nalazila se gde je danas prazan prostor, preko puta Glavne pošte u blizini nekadašnjeg Hotela „Dubrovnik”. Iste godine, ova ustanova dobija još jedan razred, što je iniciralo i promenu nastavnog plana i programa. Dolazi do podele na više i niže razrede i predmetni sistem nastave, što se smatra značajim korakom u razvoju škole. Sadržaj nastave postao je mnogo obimniji i sa orijentacijom na humanističke nauke. Prvi nastavni plan i program propisan je 1836. kada je Gimnazija u Kragujevcu uvrštena u red značajnih državnih škola. Posle kragujevačke gimnazije otvaraju se još tri – u Čačku, Šapcu i Zaječaru, a dve godine kasnije (1839.) i u Beogradu.
Ženska gimnazija
U to vreme, važnu ulogu na vaspitanje gimanzijalaca imala je i Pravoslavna crkva, o čemu svedoči podatak da se od 1840. kao školska slava uvodi Sveti Sava (27. januar), što je bilo propisano posebnim ceremonijalom.
Prvi direktori Gimnazije u Kragujevcu od 1833. bili su: Dimitrije Isailović, Atanasije Teodorović, Petar Radovanović, Atanasije Nikolić, Isidor Stojanović i Gligorije Novaković. A prvi profesori bili su: Vukašin Radišić, Petar Nikolić, Konstantin Branković, Stefan Maksimović, Lazar Popović i Mirko Mijatović. Bilo je angažovano i desetak honorararnih nastavnika poput Fridiha Markmilera, Josifa Stefanovića.
Prva generacija kragujevačkih đaka maturirala je 1835/36. godine. To su Adolf Šlezinger, Antonije Majstorović, Aleksa Stefanović, Danilo Dončić, Dimitrije Crnobarac, Jovan Peruničić, Milan Davidović, zatim Petar Stojković, Sreten L. Popović, Stefan Gruborović, Stojan Jovanović, Simon Božić i Filip Hristić.
Škola je radila u kontinuitetu sve do 1842. godine, kada zbog đačkih pobuna prekida rad.
No, Kragujevac nije dugo ostao bez gimnazije. Na osnovu ukaza Kneza Aleksandra Karađorđevića, 1. avgusta 1845. godine, premeštena je Gimnazija iz Čačka u Kragujevac. Praktično od tada je ova obrazovna ustanova nastavila rad, ali u formi polugimnazije. Imala je tri razreda i bila je smeštena u Gospodar Jevremov konaku, ili Starom načelstvu. Naredne školske godine škola je dobila i četvrti razred: kao četvorogodišnja škola radiće sve do 1861., kada se uvodi peti razred, a naredne šesti i sedmi, kada postaje i potpuna gimnazija. Od 1853. godine pristupilo se brojčanom ocenjivanju.
Gimnazijalci osnivaju 1866. godine Čitaonicu gimnazijskih đaka, iz koje je izrastao „Podmladak”. U tom periodu predavači su bili čuveni profesor Kosta Vujić, Đura Jakšić, Kuzman Paštrović i Radovan Pejić.
Gimnazija je jedno vreme rdaila u tri odvojene školske zgrade. U dve su bile smeštene učionice, a u trećoj biblioteka, sa fizičkim i hemijskim kabinetom. Zbog neuslovnosti pokrenuta je inicijativa 1864. godine da se podigne nova školska zgrada.
Novo velelepno zdanje Gimnazije izgrađeno je u periodu od 1885. do 1887., u neorenesansnom stilu, kao prostrana i funkcionalna školska koja i danas ima istu namenu, a 1888. oblikovan je i Đački trg ispred zgrade Gimnazije, na oslobođenom prostoru, posle požara u kome je do temelja izgoreo Šareni konak. Zgrada Prve gimnazije spada u najznačajnije i najreprezentativnije objekte u gradu na Lepenici i mnogi je smatraju vrhuncem kragujevačkog graditeljstva s kraja 19. veka. Zgrada Gimnazije je izgrađena po projektu iz Beča, a zavedenom u okružnom načelstvu 1880. godine, čiji je autor ostao nepoznat. Kompanija Marka O. Markovića, značajnog graditelja u Kragujevcu i Srbiji, bili su povereni poslovi gradnje. Stolarija je još uvek iz tog perioda, a izgrađena je u jednoj bečkoj stolarskoj radionici. Zgrada je pod zaštitom države kao kulturno istorijski spomenik.
Prva gimnazija sada broji oko 1.480 učenika i oko 100 profesora. Najviše učenika je prirodno-matematičkog smera, zatim društveno-jezičkog smera i manji broj talentovanih učenika za matematiku, koji uče po programu beogradske Matematičke gimnazije. Od živih stranih jezika u školi je organizovana nastava iz engleskog, francuskog, nemačkog, italijanskog i ruskog jezika.
Učenici Prve gimnazije su se oduvek smatrali najboljim đacima. Oni su i danas sačuvali epitet najboljih. Redovno učestvuju na takmičenjima u znanju iz svih nastavnih predmeta i tu postižu veoma dobre rezultate.Veliki broj učenika osvaja nagrade na republičkom nivou, a neki učenici su učestvovali u ekipama koje su predstavljale našu zemlju na internacionalnim takmičenjima. Učenici Gimnazije bili su potonje vojvode Živojin Mišić, Stepa Stepanović, Radomir Putnik.
Inače, sedamdesetih godina 19. veka kragujevačku Gimnaziju su počela da pohađaju i ženska deca, što do tada nije bio slučaj. Na taj način je otpočela praktična primena zajednikog obrazovanja dece oba pola. Znatno povoljniji uslovi za rad dobijeni su podizanjem nove gimnazijske zgrade, čija je vrednost iznosila 300.000 dinara, čiju je polovinu obezbedilo stanovništvo, dok je drugu polovinu izdvojena iz državne kase. Deo prostora je ustupljen Višoj ženskoj školi, a povremeno, školski prostor je korišćen za koncerte operskih pevača, narodnih guslara i priređivanje likovnih izložbi.
Za razvoj gimnazije i drugih srednjih škola u Srbiji, značajan je srednjoškolski zakon iz 1898. godine koji je dozvolio školovanje i ženskoj deci i sa manjim izmenama ostao na snazi do početka Prvog svetskog rata.
U istorijskom razvitku Kragujevačke gimnazije period od 1903. do 1914. bio je veoma značajan, jer započinje razvoj na principima savremene pedagogije, koja se do tada primenjivala samo na zapadu i dala dobre rezultate.
Od školske 1911/1912. u Kragujevcu je počela s radom i Druga gimnazija sa pet izdvojenih odeljenja Prve gimnazije, da bi 1915. obustavila rad i bila spojena ponovo s Prvom gimnazijom.
U Kragujevcu je bila osnovana i Opštinska realna gimnazija na zahtev kragujevačkog suda. Počela je s radom 13. marta 1918. u zgradi Gornje osnovne škole. Uvedeno je obavezno učenje mađarskog jezika od prvog do osmog razreda i iz programa su izbačeni predmeti koji su u svom programu sadržali jačanje srpskog nacionalnog osećanja. A u školu su primani samo oni učenici čiji su roditelji bili u stanju da plate školarinu od 30 kruna mesečno. Škola je imala samo dva smera – realni i klasični. Učenici su mogli da biraju smer. U Realnu gimnaziju se upisalo 1.298 đaka, koji su bili razvrstani u 22 odeljenja. Prvi razred je imao šest odeljenja, drugi četiri, a u trećem, četvrtom i petom po tri odeljenja, dok je u šestom, sedmom i osmom bilo samo po jedno odeljenje. Za direktora je bio postavljen dr Milan Janković, profesor. A nadzor nad celokupnim radom škole vršio je Matko Heric, profesor gimnazije i rezervni austrijski oficir.
Prva kragujevačka gimnazija nastavlja rad 17. februara 1919. Zbog nedostatka prostora Prva i Druga muška gimnazija počele su da rade zajedno. U Gimnaziju se upisalo 1.352 učenika koji su bili raspoređeni u 24 odeljenja svih osam razreda. Nešto kasnije je Ministarstvo ukazom od 1920. godine Višu žensku školu transformisao u Žensku gimnaziju, tako da je odvojeno gimnazijsko školovanje muškaraca i devojaka, na čemu su insistirali prosvetni organi Kraljevine SHS.
Uslovi su bili teški i iskrsli su brojni problem, udžbenika nije bilo, učenici koristili stare srpske udžbenike i beleške, kao i udžbenike iz Hrvatske. Pri Prvoj muškoj gimnaziji otvorena su bila pedagoška odeljenja školske 1919/1920. da bi definitivno preastala sa radom 1927., kada je završni ispit polagala poslednja generacija pedagoškog odeljenja.
Prva muška gimnazija počela je ponovo s radom 28. maja 1941, s manjkom nastavnog kadra, dok je Druga gimnazija bila premeštena u zgradu mešovite građanske škole.
U Prvoj gimnaziji je u toku njene duge tradicije sticao znanje veliki broj poznatih ljudi dokazanih u nauci i umetnosti. Veliki broj političara, državnika i vojskovođa su bili đaci ili profesori Prve kragujevačke gimnazije. U toku postojanja škola je delila sudbinu naroda Srbije.
Veliki broj đaka i profesora streljala je 21. oktobra 1941. godine nemačka okupatorska vojska. Taj dan se svake godine obeležava manifestacijom „Veliki skolski čas” u Šumaricama kod spomenika streljanim đacima.
Tom događaju je posvećen veliki broj pesama, poema, proznih dela, sećanja, a najpoznatija je poema „Krvava bajka” autorke Desanke Maksimović. Inače, 21. oktobar je Dan škole Prve kragujevacke gimnazije.
Osnivanje Liceja
Pošto se pojavila potreba za obrazovanim kadrovima koji će obavljati i važne državne poslove na inicijativu učenih ljudi toga doba osniva se Licej 1838. godine. Postojala je istovremeno i potreba da generacija učenika koja je završila Gimnaziju nastavi dalje visokoškolsko obrazovanje.
Knez Miloš Obrenović je, prema rečima istoričara Boriše Radovanovića, 19. juna 1838. godine u pismu Stefanu Stefanoviću Tenki, tadašnjem ministru prosvete, naložio da se postara da pronađe dva profesora i direktora za Licej, koji treba da se otvori u Kragujevcu, međutim taj pokušaj da se obezbede profesori sa strane je propao, zbog čega su angažovani profesori Kragujevačke gimnazije. Knez Miloš je izdao u Ukaz o osnivanju Liceja 1. jula 1838. godine, čime je gimnazijsko školovanje produženo sa četiri na šest godina. U oktobru te iste godne, Licej je počeo s radom. Bilo je tačno propisano šta će se na Liceju izučavati – filozofija, opšta istorija, „čista” matematika, statistika, nemački jezik i crtanje. Prve godine bilo je upisano 16 slušalaca, a naredne za 14 više. I kako to obično biva, i u prvoj godini bilo je mnogo „lutanja” zbog nestručnog profesorskog kadra. Bio je to pionirski rad. Naredne godine uvedeni su i novi predmeti poput fizike, praktične geometrije i francuskog jezika. Istovremeno, Licej dobija i nekoliko novih profesora iz Vojvodine, preciznije rečeno Južne Ugarske.
Početkom školske 1839/40. godine, Licej je odvojen od Gimnazije i postao je samostalna ustanova. Za prvog rektora Liceja postavljen je bio Atanasije Nikolić, profesor matematike i zemljomerja, koji je na poziv Kneza Miloša prešao u Srbiju. Na toj funkciji ostao je do kraja jula 1840., a zamenio ga je Isidor Stojanović, profesor opšte istorije, koji je u Srbiju došao 1835.
U Gimnaziji i na Liceju su postajalo jasno definisana pravila ponašanja koji su učenici Liceja i Gimnazije morali dosledno poštovati i bio je postavljen domostrojitelj čiji zadatak je bio da dononoćno motri na mlade. U propisima o ponašanju licejaca bilo je zabranjeno da menjaju stanove bez saglasnosti vlasti, da svraćaju u kafane, da se kartaju, kockaju, kao i da puše, nose oružje, štapove i prstenje. Nisu smeli noću da se sastaju i okupljaju u grupama po javnim mestima, kao ni u Liceju kada nema nastave. Disciplinske mere za kršenje discipline bile su: ukor, smanjenje ocene iz vladanja, batina, zatvor i isključenje iz škole, kao najstroža kazna.
Licejci su u društvenom životu Kragujevca igrali zapaženu ulogu. Uživali su simaptije čitavog ondašnjeg stanovništva. U slučaju bolesti imali su parvo na besplatne lekarske preglede i lekove iz Praviteljske apoteke.
Posle tri godine uspešnog rada Licej je 1841. godine premešten u Beograd. Licej, kao prva viša škola u Srbiji, predstavlja preteču Beogradskog univerziteta i imao je veliku ulogu u celokupnom prosvetnom životu države.
Zavičajna biblioteka
Godine 1983. u prostorijama Prve kragujevačke gimnazije, dr Petar Marković, profesor Univerziteta otvorio je zavičajnu biblioteku škole. Time je ostvarena ideja, stara nekoliko decenija da se prikupljaju knjige koje su napisali đaci i profesori ove škole. Fond zavičajne biblioteke čine pisani radovi učenika Prve gimnazije poput naučih radova, doktorskih disertacija, univerzitetskih i srednjoškolskih udžbenika, spomenica, romana, eseja, zbirki pesama i slično. Dakle, iz svih oblasti života. Biblioteka kao takva obezbeđuje korisnicima saznanja iz raznih oblasti života i rada ljudi, podstiče i razvija stvaralaštvo mladih. Fond je prvenstveno namenjen učenicima IV razreda za izradu maturskih radova.
Jedan dobar deo fonda knjiga je izgoreo u namerno podmetnutom požaru u godini jubileja. Vatrena stihija progutala je i deo zgrade, ostavljajući za sobom prah i pepeo. Potpuno je uništeno levo krilo škole, prizemlje i prvi sprat, a vatra je zahvatila kancelarije direktora, nastavnika i administratora, izgoreo je veliki broj knjiga i slika. Aktuelna direktorka Gimnazije Slavica Marković još uvek pokušava da osposobi uništen prostor škole, ali ne može da povrati umetnine i vrednu zbirku knjiga koje su nestale u plamenu.
Tekst je objavljen u okviru projekta „Dimitrovgrad – Kragujevac – Pančevo: Kulturno nasleđe i multikulturalnost”, koji partnerski realizuju udruženja Emblema iz Dimitrovgrada, Šumadinka iz Kragujevca i Omnibus iz Pančeva na sajtovima www.far.rs, www.glassumadije.rs i www.pancevo.city. Projekat je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.