Noćni let dug je poput bolesti: mora se nad njim bditi. Potrebno je naći se pri ruci tim ljudima koji se, svojim rukama, svojim kolenima, prsa u prsa, suprotstavljaju tami, i koji više ne poznaju, koji ne poznaju više ništa osim pokretnih, nevidljivih stvari, iz kojih se, kao iz mora, treba izvući slepim rukama.
Noćni let, Antoan de Sent Egziperi
Francusko-rumunska kompanija, poznatija kao Franko-Rumen (osnovana 1920. godine), u želji da ostvari vremensku prednost nad čuvenim Simplon Orijent ekspresom, odlučila je da se te daleke 1923. godine oproba i da pokuša da izvede i prvi noćni let koji je podrazumevao i vrlo visoki rizik.
Do tada su avioni polazeći iz Pariza uspevali da u toku dana stignu do Pančeva, ali je pravljena pauza tokom noći da bi se sutradan nastavljao dnevni let za Istanbul.
Simplon Orijent ekspresa je vozio i danju i noću bez prekida, tako da je Orijent ekspres razdaljinu od Pariza do Istanbula prelazio za nešto manje od četiri dana i stizao u Instanbul pre aviona (zbog predviđene noćne pauze). Ali, tog septembra 1923. godine, dogodiće se revolucija u svetskom vazduhoplovstvu jer će se prvi noćni let na svetu dogoditi upravo u Pančevu.
U svojoj knjizi „Od slave do zaborava (90 godina aerodroma u Pančevu)”, autorka Dragana Ružić, istoričarka umetnosti i kustoskinja, navodi kako je kompanija Franko-Rumen planirala da izvede rizične noćne letove od Pariza do Strazbura u dužini od 410 km i od Beograda do Bukurešta u dužini od 600 km, s tim što je ovaj drugi let bio prioritetan. „To je za nas pitanje života ili smrti, budući da svake noći gubimo prednost što je danju steknemo nad železnicama i brodovima” (Egziperi, Noćni let).
Prvi međunarodni noćni let putničkog saobraćaja na svetu osvaren je u noći između 9. i 10. septembra 1923. godine, na relaciji Pančevo-Bukurešt, avionom Kodron C-61 F-AFCP.
Avion je imao tri motora Hispano-Suiza 8A 180CV, leteo je brzinom od 115 km na čas i mogao je da primi 10 putnika i jednog mehaničara. Ovim letom, aerodrom u Pančevu ušao je u istoriju svetske avijacije, a avijatičar koji je pilotirao prvim noćnim letom, francuski pilot Klod Borgar, kasnije je proglašen i Vitezom francuske Legije časti.
U svojoj letačkoj beležnici Klod Bergar je zapisao da je prvi noćni let trajao pet sati i 10 minuta. Autorka Ružić u svojoj knjizi opisuje i kako je avion bio modifikovan zbog bezbednosti noćnog leta: „uvedeno je električno osvetljenje kabina, električno grejanje i radio, ugrađena su crvena i plava svetla na prednjem i zadnjem delu aviona, kao i prvi goniometri u istoriji svetskog vazduhoplovstva; postavljena su dva reflektora na prednjem delu aviona, a sam avion je bio opremljen raketama koje su ispaljivane da bi osvetlele poletno-sletnu stazu.
Ugovor između kompanije Franko-Rumen i tadašnje Kraljevine SHS sklopljen je 30. januara 1923. godine, kada se naša država obavezala da će izgraditi aerodrom i dati ga na besplatno korišćenje kompaniji Franko-Rumen, a zauzvrat kompanija je preuzela obavezu održavanja redovne linije osim u zimskim mesecima (od polovine novembra da kraja marta), kao i obavezu zapošljavanja naših ljudi koji će biti uključeni u administrativne i tehničke poslove.
Nakon sklopljenog ugovora Francuska šalje tim vazduhoplovnih stručnjaka koji su se nakon obilaska terena u široj okolini Beograda, opredelili da novoizgrađeni aerodrom bude smešten u obližnjem gradu Pančevu, kao privremeno rešenje za uspostavljanje aeroplanske stanice dok se ne izgradi beogradski aerodrom.
Februara iste godine, Senat grada Pančeva donosi odluku da se za potrebe izgradnje aeroplanske stanice dodeli zemljište pašnjaka pored Jabučkog rita u dužini i širini od 500 metara, ali uz uslov da pašnjak i dalje bude korišćen kada avioni ne budu bili na pisti. Zamislite samo tu scenu u kojoj čobanin tera svoje ovce sa pašnjaka jer se približava avion?
Izabrani teren je uskoro pretvoren u aerodrom otklanjanjem manjih neravnina, obeležavanjem poletno-sletne i prilazne staze, izgrađene su bile i drvene barake za prijem i otpremu putnika, robe i pošte, a takođe su podignuti i hangari od šatorskog platna za smeštaj i popravku aviona. Obezbeđena je bila i telefonska i telegrafska veza na budućem aerodromu. A nabavljen je i automobil koji je prevozio putnike.
Prvi avion kompanije Franko-Rumen SPAD 56S sleteo je u Pančevo 25. marta 1923. godine, čime je uspostavljena redovna linija Pariz-Istanbul, preko Strazbura, Praga, Beča, Budimpešte, Pančeva i Bukurešta. Ovim letom Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, kako saopštava Zorica Janković, istoričarka i kustoskinja Istorijskog muzeja Srbije, po prvi put je bila uključena u sistem vazdušnog saobraćaja i to samo nekoliko godina nakon otvaranja prve redovne linije vazdušnog saobraćaja na svetu.
Pomenusmo da je kompanija Franko-Rumen želela da prestigne Simplon Orijent-ekspres koji je pomenutu razdaljinu prelazio za 75 sati, pa je svoje putnike Franko-Rumen htela da privuče time što će vremenski skratiti let. Stručnjaci kompanije Franko-Rumen nakon detaljnih analiza dolaze do sledećeg plana leta: Putnici prvi deo puta od Pariza do Strazbura prelaziće vozom (polazak je bio predviđen u 20 časova iz Pariza, a dolazak u Strazbur u 3h i 30 minuta izjutra). Drugi deo puta, od Strazbura do Istanbula putnici će putovati avionom koji je iz Strazbura kretao oko 4.15 ujutru, a dnevni let od 1409 km se završavao sletanjem na pistu u Pančevu. Ali tek tada avantura je počinjala jer se odmah nakon sletanja predviđao noćni let iz Pančeva.
Nastaviće se…
Tekst je objavljen u okviru projekta „Naši gradovi u svemu prvi”, koji partnerski realizuju „Glas Šumadije” iz Kragujevca, UG „Omnibus” iz Pančeva i RTV Šabac. Projekat je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.
