Prvo pivo na Balkanu točilo se u Pančevu

Fabriku piva u Pančevu osnovao je Abraham Kepiš, Jevrejin iz Požuna (Bratislave). Zemaljska administracija je sklopila ugovor sa njim 12. januara 1722. godine, i dala mu je u zakup pravo da u sedištima distrikta, Pančevu, Uj Palanki i Karansebešu uredi pivare. Pivare su počele sa radom već 22. maja 1722. godine. Međutim, Zemaljska administracija nije bila zadovoljna pivom i 4. novembra 1725. godine oduzela je Kepišu pravo zakupa i dala ga je drugom Jevrejinu Volfu Menceru.

Zakupci su se tokom vremena menjali, a 1847. godine Pivaru je preuzeo Ignac Vajfert. Nakon Prvog svetskog rata brigu o fabrici preuzimaju njegovi naslednici, među kojima i Đorđe Vajfert. Preduzeće posluje kao „Pivara I.M. Vajfert” sve do 30. septembra 1936. godine, kada postaje deoničarsko društvo registrovano pod nazivom „I. M. Vajfert, pivara i fabrika slada D.D.”

Porodica Vajfert je znatno unapredila proizvodnju piva, uloživši veliki novac u kupovnu opeme i adaptaciju objekta. U rekonstrukciju pivare je sa proleća 1857. godine uloženo više od 50.000 forinti. Ignjat Vajfert kupio je opremu koja je odgovarala svim zahtevima savremenog pivarstva. Parna mašina od šest konjskih snaga je pokretala ostale mašine, a proizvodnja je porasla sa 3.000 kofa 1847. godine na 20.000 kofa godišnje. Zemaljska generalna komanda je 7. oktobra, pivari dodelila pravo „Provincijske fabrike”.

Posle tri veka Pančevo ostalo bez proizvodnje piva

Posle Drugog svetskog rata, fabrika je nacionalizovana. Od novembra 1946. godine zvala se „Narodna pivara”, sve do početka 1950. godine kada se rešenjem Prezidijuma NR Srbije spaja sa beogradskim pivarama „7. juli” i Pivarom „Beograd”.

Godine 1960. proizvodilo se uglavnom standarno pivo od 12% sladnog ekstrakta, da bi se sledeće godine prešlo na proizvodnju crnog piva „Nacional”, ali i na dve nove vrste specijalnog piva: svetlo „Elit” od 16% i tamno „Nektar” od 18% sladnog ekstrata.

Država je pokrenula inicijativa već 1962. godine za reorganizaciju poljoprivrednih organizacija i prehrambene industrije. Na sednici Skupštine opštine Pančevo doneta je odluka 25. septembra te godine da se formira Poljoprivredno industrijski kombinat „Tamiš” u čiji sastav je ušla i Pivara.

Početkom 90-ih pivara je prošla kroz svojinsku transformaciju i postala akcionarsko društvo, u kome su zaposleni imali većinski paket akcija. Turskom „Efesu” prodata je 2004. godine, da bi 2008. „Efes” prodao većinski paket akcija „Hajnekenu”. Četiri godine nakon pruzimanja Pivare, 2008. godine, „Hajneken” je objavio da se proizvodnja piva u fabrici obustavlja, čime je Pančevo posle skoro tri veka pravljenja i točenja piva, na duže vreme ostalo bez proizvodnje najpopularijeg pića na svetu.

Spomenik kulture koji propada

Zgrada Stare pivare je nastariji industrijski objekat na teritoriji Vojvodine, sazidan 1722. godine. Predstavlja zaštićeno nepokretno kulturno kao spomenik kulture od velikog značaja, o kojem brine Zavod za zaštitu spomenika kulture Pančevo. Kompleks je oivičen ulicama Nikole Tesle, Kej Radoja Dakića i Dr Kasapinovića, i sastoji se od sedamnaest objekata, među kojima je i Vajfertova rodna kuća.

Objekti su pretrpeli velika oštećenja u požaru koji je zahvatio kompleks aprila 2005. godine. Više od deset godina kasnije, 2016. godine, sanirani su neki objekti i izvedeni radovi na delu magacina kako bi se sprečilo dalje propadanje, ali neuspešno. Objekat je prema rečima stručnjaka u jako lošem stanju, i svakim danom sve više propada.

Proteklih decenija bilo je nekoliko projekata i pokušaja da se Stara Vajfertova pivara rekonstruiše i prenameni, ali nijedan nije realizovan.

Poslednji pokušaj bio je 2014. godine kada je raspisan konkurs za najbolje idejno rešenje, ali je poništen jer projekat nije bio u skladu sa pravilima struke.

Deo Vajfertove pivare je u zakupu od 1994. godine i koristi ga firma „Dajmond”, a sada se tu nalazi restoran. U jednom delu zgrade 2016. godine Udruženje građana ,,Muzej pivarstva Đorđe Vajfert“ je otvorilo Muzej pivarstva, koji je međutim bio kratkog daha.

Đorđe Vajfert, koji je rođen u Pančevu, dao je veliki doprinos izgradnji brenda piva Vajfert, omiljenog napitka u bivšoj Jugoslaviji. Osim toga bio je i veliki humanista, industrijalac, privrednik, ekonomista, prvi viceguverner i doživotni guverner Narodne Banke Kraljevine Srbije i Narodne banke Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Bilo bi lepo da Pančevci i Pančevke mogu svoj ponos da podele sa turistima, da im pokažu kuću u kojoj se rodio Đorđe Vajfert, kao i mesto na kojem se pravilo prvo pivo na Balkanu.

Tekst je objavljen u okviru projekta „Naši gradovi u svemu prvi”, koji partnerski realizuju „Glas Šumadije” iz Kragujevca, UG „Omnibus” iz Pančeva i RTV Šabac. Projekat je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.