„Razigrano je nebo danas, 14. septembra 1905. godine u Pančevu. Pred očima se smenjuju konji, a kola sa putnicima kao da su zavijena u oblake. Za sve one koji žele da dođu danas u Pančevo, biće to veliko uživanje.”[1] Ovako je novinar lista Donau-Temesch-Bote započeo svoj uvodnik na naslovnoj strani, opisujući poslednji događaj u okviru Zanatlijske i poljoprivredne izložbe u Pančevu, trku konja. Trka je bila veoma ozbiljno osmišljena uz tim organizatora i sudija, lekara, startera, delegata, blagajnika, i podrazumevala je obaveznu uniformu džokeja.
Uz objašnjenje da konjske trke nisu novost u sklopu događaja iz zanatstva i poljoprivrede, novinar ovog lista dan kasnije izveštava i dočarava atmosferu sa pančevačkog hipodroma.
„Bila je ovo specifična trka vatrenih konja. Tribine su bile popunjene levo i desno, tako da se stvorila velika gužva. U središte hipodroma, dovođeni su i odvođeni konji za trke. Na samim konjima, sve je bilo spremno. Prva trka bila je „Trka poljoprivrednika”. Neki momci su skakali tamo-amo. Bila je to trka bez sedla. Najrazličitija mišljenja posetilaca su se glasno čula. Bilo je klađenja, ponuda, prihvatanja i glasnog navijanja. Crni i braon konj bili su favoriti. Među njima se vodila žestoka bitka. Kada je jahač bio svega 500 m udaljen od cilja, uz oduševljenje velikog broja publike, njegov braonkasti konj mu je u krivini odbio poslušnost i nastavio da se kreće pravolinijski, nasuprot cilja. Nastalo je potpuno razočaranje, posebno ženskog dela publike. Jahač je nervozno gledao konja, ali prekasno. Crni konj je već stigao na cilj, a zvuk je označio kraj trke.”[2]
Plakat za trke konja
Dok su najbolji jahači koji su najbrže jahali konje bili nagrađivani peharom, nagrađeni izlagači najboljih proizvoda dobijali su medalje i diplome za svoje umeće (zlatnu, srebrnu i bronzanu medalju ili diplomu).
Najveći broj nagrada na izložbi podeljen je učesnicima tombole, na kojoj je važilo pravilo da svi mogu učestvovati, ali da je neophodno da se nešto i priloži. Pored spavaće sobe kao glavne nagrade, u opticaju su bile kamene šolje za kafu, kutija segedinske paprike, šampanjci, vaze, torbe, krigle, kanapi za sušenje veša, četka za brkove, pojilica za piliće, alati za konje, vezeni stolnjaci, kaput, korpa za hleb, tacna od kostiju, četka za zavese, kutija za smeće, gravirani štap za šetnju, jastuci, tabakere, set za kafu, parfemi, turističke kese, krema od vazelina, tegla meda, pepeljara, mlin za kafu, tepih, kofer, peć, držač vizit kartica, zlatni broš, tambura, veštačka palma i mnoge druge.[3]
Diplome nagrađenog učesnika Zanatlijske i poljoprivredne izložbe Đorđa Mandrina
Zanatska i poljoprivredna izložba zatvorena je u nedelju, 17. septembra 1905. godine, nakon veoma uspešnih mesec dana trajanja. Završetkom konjskih trka na hipodromu, usledio je vatromet u Narodnoj bašti u večernjim časovima, koji je označio svečano zatvaranje. Prema rečima jednog od novinara, „izložba je pružila očaravajuću sliku čak i onima koji su posetili svetske izložbe, a sa njom, grad je postigao moralni i materijalni uspeh.”[4]
„Lepe slike naše trgovačke i poljoprivredne izložbe predstavljaju magnet našeg grada. Hiljade i hiljade posetilaca učinili su da Pančevo bude najčešće pominjan grad u ovom periodu. Posetioci su danas poslednji put mogli da vide izložbu i da kažu: ‘Idemo na izložbu!’ Izložba je završena. U moralnom i materijalnom smislu, možemo biti zadovoljni. Izložba je premašila očekivanja”[5]
Gotovo da nisu postojale novine u tadašnjoj Austro-Ugarskoj, ali i šire, koje nisu sa ponosom izveštavale o ovom velikom i značajnom događaju, koji je privukao veliki broj posetilaca i predstavio Pančevo na najlepši način. Jedina zabeležena zamerka ostala je zapisana na prvoj sednici Magistrata nakon izložbe, a odnosila se na žalbu srpskih lekara, Mušickog, Gaćanskog i Jovanovića koji su zamerili gradonačelniku što je izložba zatvorena samo na mađarskom, a ne i na srpskom i nemačkom jeziku.
Nekoliko dana nakon zatvaranja izložbe u novinama Donau-Temesch-Bote objavljen je i članak dr Antona Hermana „Izložba i muzej”, u kome se autor izuzetno pohvalno izražavao o izložbi.
„Sigurno je da su Pančevci ponosni na njihovu izložbu koja je izazvala mnogo emocija. Biće potrebno mnogo vremena da drugi gradovi daju svoj odgovor i time prevaziđu ovu izložbu. Ko misli da izložba nije ostavila traga, moraćemo da ga razočaramo. Kulturna politika neće stati na tome, već će pronaći način i sredstva da se delovi izložbe sačuvaju od zaborava za budućnost. Toliko toga lepog i korisnog je objedinjeno u izložbi… za bogatstvo grada i okruženje.”
Sa druge strane, Herman apeluje na kulturne radnike da nađu sredstva i načina da sačuvaju eksponate, koji bi trebalo da nastave svoj život u jednom gradskom muzeju, koje Pančevo još uvek nije imalo. Ističe da muzeji nisu samo korisni, već i potrebni, i nisu samo važni, već i neophodni, podsećajući da je važno sačuvati i primere esnafskog života.
Herman je naglašavao da njegovo zalaganje za otvaranjem muzeja traje više od 30 godina i da bi se na taj način sačuvale mnoge vredne zbirke u Pančevu poput Vajfertove zbirke starog novca ili biblioteke srpskih knjiga Realne škole i predlaže da bi za budući muzej bilo važno sačuvati Ribarsku izložbu, Bahmanovu praistorijsku zbirku arheoloških predmeta i nešto od predmeta iz paviljona domaće radinosti.[6]
Zatvaranjem izložbe porušeni su svi paviljoni, čak i oni koji su bili simetrično raspoređeni. Muzički paviljon je kratko ostao, ali je i on ubrzo uklonjen.
Zahvaljujući pojedincima koji se bave sakupljanjem starina, na izložbu nas danas seća sačuvani medaljon koji je tadašnja uprava grada Pančeva izrađivala u čast ovog velikog događaja, koji ni posle 113 godina od održavanja nije prevaziđen u smislu organizacije i kvaliteta događaja.
Medaljon sa izložbe. Izvor: Goran Nikolić
Fusnote:
[1] Novine Donau-Temesch-Bote, 14. septembra 1905. g.
[2] Novine Donau-Temesch-Bote, 15. septembra 1905. g.
[3] Novine Donau-Temesch-Bote, 17. septembra 1905. g. (prevod sa mađarskog jezika Adam Ranc).
[4] Heš, E. (1976). Industrijsko-poljoprivredna izložba u Pančevu 1905. godine, Informator Istorijskog arhiva Pančevo 13, str: 37-47.
[5] Heš, E. (1976). Industrijsko-poljoprivredna izložba u Pančevu 1905. godine, Informator Istorijskog arhiva Pančevo 13, str: 37-47.
[6] Heš, E. (1976). Industrijsko-poljoprivredna izložba u Pančevu 1905. godine, Informator Istorijskog arhiva Pančevo 13, str: 37-47.
Literatura
1. Gečer, B. (1905), Kalauz zanatlijske i poljoprivredne izložbe Pančeva i okoline od 15. avgusta do 15. septembra, štamparija K. Vitigšlagera, Pančevo
2. Heš, E. (1976). Industrijsko-poljoprivredna izložba u Pančevu 1905. godine, Informator Istorijskog arhiva Pančevo br. 13, str: 37-47
3. Novine Donau-Temesch-Bote, od 14., 15. i 16. septembra 1905. godine, prevod segmenata Adam Ranc
4. Istorijski arhiv u Pančevu, Fond Narodna bašta, 1905. g. svežanj neobrađe
5. Đorđević, Č. (2000), Pančevo-sajamski grad. Zajednica književnika Pančeva, Pančevo
Tekst je objavljen u okviru projekta „Dimitrovgrad – Kragujevac – Pančevo: Kulturno nasleđe i multikulturalnost”, koji partnerski realizuju udruženja Emblema iz Dimitrovgrada, Šumadinka iz Kragujevca i Omnibus iz Pančeva na sajtovima www.far.rs, www.glassumadije.rs i www.pancevo.city. Projekat je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja.
