Iz današnje perspektive i uz zdravu dozu naknadne pameti vidimo da se to vreme – zbog zaista brojnih pogrešnih poteza – polako ali sigurno bližio kraj vladavine Demokratske stranke u Vojvodini i u Srbiji. Ipak, u samoj opštini Kovačica, DS je tada još uvek bila u punoj snazi i tek veliki protesti protiv „Juniriska” su bili ti koji su po prvi put ozbiljnije načeli dotad monolitnu koalicionu vlast DS-a i manjih stranaka. Bio je 28. decembar 2011. kadaje održan prvi protest zbog najavljene izgradnje fabrike za preradu opasnog industrijskog otpada. Naime,te jeseni i zime se Kovačicom proširila vest da će se u okviru tadašnje industrijske zone na ulazu u Kovačicu da se gradi pogon firme „Junirisk” (Yunirisk) koja je, navodno uz pomoć opštinske vlasti, tada već dobila potrebnu dokumentaciju. Meštani Kovačice, najviše poljoprivrednici, pobunili su se jer je tu navodno trebalo da se izgradi centar za skladištenje i preradu azbesta i drugih opasnih otpadnih materijala. Prema tvrdnjama tadašnje male opozicione Slovačke stranke, investitor je planirao izgradnju skladišta, što inače ne bi bilo moguće na samo nekoliko stotina metara od naseljenog mesta i od šećerane „Jedinstvo”. Tadašnji predstavnici Opštine Kovačica su tvrdili da potrebna dokumentacija još nije kompletirana za početak izgradnje te da protest ima političku pozadinu. Donekle su bili u pravu, jer je te početne proteste i sam opštinski referendum na ovu temu inicirala mala i opskurna Slovačka stranka (koju danas već malo ko pamti) ali je – opet, iz današnje perspektive – jasno i to da kovačički DS i lokalno opštinsko rukovodstvo od početka pa skoro do samog kraja nisu celu ovu aferu tretirali kao politički ozbiljnu i važnu, kako za svoje glasače, tako i za sve ostale meštane Kovačice.
Elem, nešto pre prvih zimskih protesta a zbog straha da bi novi industrijski pogon mogao da utiče na kvalitet života u Kovačici, održan je opštinski referendum na kome su se građani izjašnjavali da li su za to da se u njihovom mestu izgradi fabrika za preradu opasnog otpada „Junirisk”. Tog 18. decembra u opštini Kovačica je bilo otvoreno 21 glasačko mesto ali referendum nije uspeo jer se na njega nije odazvalo potrebnih 50 odsto građana. Glasala je tek trećina stanovnika opštine, ali oni koji su izašli su, naravno, svi plebiscitarno bili protiv „Juniriska” u Kovačici.
Referendum dakle nije uspeo ali su ubrzo usledili protesti, 28. decembra 2011. prvi, pa 27. januara 2012. drugi… U sledećih godinu dana, promenila se vlast u državi, usledili su pritisci na članove LSV i LDP-a koji su bili deo koalicije sa DS u Kovačici, a sam protest protiv „Juniriska” je značajno ojačao, intenzivirao se, da bi svoj vrhunac doživeo u februaru 2013. kada su pred zgradom opštine parkirani traktori lokalnih poljoprivrednika (udruženje Eurobanat i udruženje Zelena jabuka). Meštani Kovačice su dolazili na proteste, držani su govori, građani su se mobilisali i ujedinili oko ove važne ekološke teme. I to je trajalo danima, nedeljama… Sve dok Skupština opštine Kovačica na sednici – koja zbog povišenih napetosti i protesta nije mogla biti održana u zgradi opštine, nego je održana u SPRC „Relax” – nije izglasala ukidanje odluka o industrijskoj zoni u Kovačici a samim tim su zaustavljeni i planovi o izgradnji spornog pogona u Kovačici. Time je po prvi put kovačički DS doživeo značajan politički poraz, a na talasu ovih protesta i organizovanog nezadovoljstva građana jačala je opozicija u celoj opštini Kovačica. Sve to je par godina kasnije, 2015. pomoglo da se konačno promeni i vlast u opštini to jest da opštinu Kovačica preuzme SNS.
Nastavak priče znate i sami.
Vlast već sedmu godinu obavlja koalicija SNS sa SPS-om. Demokratska stranka je u Kovačici vanparlamentarna stranka a u Skupštini opštine Kovačica, osim LSV-a više ni nema opozicije. LDP se utopio u SNS, a stranke manjina su lojalne novim vlastima. Poljoprivredna udruženja se odjednom više ne zanimaju za politička, ekonomska ili ekološka dešavanja, a nema više ni udruženja građana, ni Zelene jabuke ni ostalih aktivista. U vreme vlasti DS, zahvaljujući izraženoj građanskoj svesti, hrabrosti, inicijativi, organizaciji i zalaganju meštana Kovačice, „Junirisk” nije izgrađen. Ali od tada pa sve do danas, cela Srbija se pretvorila u stvarnu ili potencijalnu zonu ekološke katastrofe. U naseljima i gradovima se sve teže diše, na veliko se uvozi prljava tehnologija koju ni Kinezi više ne žele da koriste, planinske reke se trpaju u cevi, plodni predeli istočne i zapadne Srbije se pretvaraju u nalazišta rude, seljaci se guraju u rudnike, poljoprivreda nam je devastirana… Samim Kovačičanima se smeši nedaleka megafabrika „Linglong” koja će u Zrenjaninu proizvoditi 13 miliona automobilskih guma godišnje. Smeši nam se i izgradnja Banatskog autoputa zbog kojeg će hiljade hektara plodne zemlje otići pod asfalt… Ali od nekih novih protesta ni traga ni glasa. Od ondašnjih protestanata protiv „Juniriska”i opštinske vlasti, danas kao više niko nema nikakvu građansku svest, ni hrabrost, organizaciju, ni inicijativu da menja bilo šta. Ili su im se životi toliko poboljšali da nemaju ni želje, volje, ni potrebe da menjaju bilo šta – nema više Slovačke stranke, nema Zelene jabuke, ni iz daleka nema više ni toliko poljoprivrednika, zgrada opštine više ne predstavlja nikakav simbol, a do nje se više traktorima ne može ni doći jer je sada tu pešačka zona, SPRC „Relax” je zatvoren s početkom pandemije, a trenutno nema izgleda da će tamo ikada više biti održavane bilo kakve sednice.
O tome koliko se svim tim ljudima poboljšao položaj u Srbiji, vidi se i iz činjenice da se mnogi od ondašnjih protestanata više ne bave ni politikom, ni aktivizmom, mnogi su batalili i poljoprivredu, a mnogi više ne žive ni u Srbiji. Da sada u Kovačicu dođe neki „Junirisk”, to najverovatnije više ne bi niko ni registrovao a kamo li se protiv toga pobunio. Deset godina je prošlo od ove afere, danas vidimo da je operacija uspela, ali da je pacijent nažalost ispustio svoju dušu…
