U trenutku pisanja ovog teksta, prošlo je sedam dana od izbora. Nakon prvih nekoliko dana depresije i rezignacije, pojavili su se ipak među kovačičkim opozicionarima i prvi tragovi hladnih, zdravorazumskih opservacija i kalkulacija. Pre svega treba reći da ni ovi izbori nisu bili slobodni i pošteni. Opozicija je deset godina uništavana, medijski je satanizovana, a glasači zastrašivani i ucenjivani. Tek nakon što su prethodni izbori bojkotovani, vlast je pod pritiskom sa strane učinila neke ustupke koji su više kozmetički nego suštinski.
To da su u pitanju lažni ustupci vlasti videlo se i po aktivizmu opozicionara. Naime, u opštini Kovačica, sve opozicione partije zajedno – a to su u ovom trenutku nažalost samo DS, SSP i LSV – nisu uspele da sakupe ni dovoljno kontrolora za izborni dan. Podsećamo da u celoj kovačičkoj opštini postoji 21 biračko mesto, potrebno je dakle bar pedesetak kontrolora da u dve smene „čuvaju kutije” tokom izbornog dana. E pa celokupna kovačička opozicija za 3. april nije imala ni toliko ljudi! Tako su cela sela ostala bez opozicione pokrivenosti a indikativno je bilo i to da svoje kontrolore ni DS ni SSP nisu mogle da nađu u celoj jednoj Padini te su tamo na četiri biračka mesta poslata samo dva kontrolora iz Kovačice. Naravno, tamo gde nije bilo kontrole bile su najverovatnije i izborne manipulacije. Zašto nije bilo opozicionih kontrolora? Nije ih bilo kako zbog straha – tako i zbog nezainteresovanosti i rezignacije. Recimo, porazno je bilo to što je samo LSV imao primetan broj mladih ljudi u svojim redovima, među kovačičkim opozicionarima prosek godina života je već dobrano u četvrtoj i petoj deceniji. Omladina, mladi ljudi koji čine budućnost naše opštine, nisu pokazali apsolutno nikakav interes za političkim delovanjem. Mada, sve je to najverovatnije zato što velika većina tih mladih ljudi svoju budućnost ne vidi u ovoj sredini (Kovačici, Srbiji).
Inače, biti kontrolor na izborima je pre svega građanska delatnost, delatnost kojom se štite interesi svih građana a ne samo pripadnika ove ili one partije! Strah je dakle u ovom trenutku takav i rezignacija je u ovom trenutku tolika da je ljude bilo takoreći nemoguće nagovoriti da se priključe čak i kontroli izbornog procesa! U kovačičkoj Demokratskoj stranci se dešavalo da od 20 pozvanih samo dva pristanu da se nađu na listi kontrolora na opozicionoj listi. Za ovaj posao inače ljudi treba da budu registrovani pod svojim imenom i prezimenom, što je bitna stvar u ovako maloj sredini jer su onda ti ljudi prepoznati kao „protivnici režima” a to nije lako biti u ovom trenutku.
Opozicija je dakle u ove izbore ušla uprkos svemu što joj se dešava a ne zahvaljujući ustupcima vlasti. U borbu se ušlo ako ne vezanih ruku onda sigurno bar vezanih nogu. U kovačičkoj opštini je situacija oko izbora bila još gora. Nekada velike Demokrate svedene su pre dve godine na povereništvo, nakon što je predsednik Opštinskog odbora „preleteo” u SPS. Isto tako, za ovih sedam godina, nekada vladajući DS napustila je velika većina rukovodećeg i „običnog” članstva – neki u vladajuće partije (u kojima su sada opet u vrhu), neki u inostranstvo (najviše u Slovačku), a neki u pasivnost, mir i tišinu. Tek prošle godine je pokrenuta obnova opštinskog odbora DS u Kovačici pod rukovodstvom debeljačkog profesora Andraša Balogija i pred njime i pred novim Opštinskim odborom je veliki posao vraćanja poverenja Kovačičana u Demokratsku stranku. Što se tiče kovačičkog LSV-a, ovaj odbor je takođe prošao kroz proces smanjivanja (najviše zbog odlaska ljudi u inostranstvo, a ne zbog preletanja, kao u slučaju DS-a), ali je pod višegodišnjim rukovodstvom Kovačičana Jana Gagesa ipak zadržao svoje glasače i čak uspeo u svoje redove privuče izvestan broj mladih ljudi. Najnovija stranka u kovačičkoj opštini je Stranka slobode i pravde čijim opštinskim odborom rukovodi Mirča Šamanc, profesor iz Uzdina. Ovo su bili njihovi prvi izbori i ostaje nam da se nadamo da će preživeti i prve udarce vlasti i sve „dečje bolesti” lokalnih opozicionih stranaka…
Nepravilnosti
Na sam dan izbora zabeležene su brojne nepravilnosti – pomenimo, na primer, „glasanje van biračkog mesta” tj. izlaske delegacije biračkog odbora „na teren” kod starih, bolesnih i nepokretnih glasača. Na mnogim biračkim mestima je prijavljeno nekoliko desetina glasača kod kojih treba ići da „glasaju od kuće”. Iskusni članovi biračkih odbora znaju da je za jedan izlazak na teren (sa pravilno odrađenom procedurom) potrebno bar 20 minuta, te da se za jedno popodne (počinje se najranije od 12h jer se do 11h prijavljuju ovi glasači), furioznim radom može otići najviše kod 15-20 glasača. Plitkoumnost ovakvih poteza je bila u tome što su se mnogi glasači koji su bili „prijavljeni za glasanje od kuće” pojavili na svom glasačkom mestu potpuno nesvesni da ih je neko prijavio da se dolazi kod njih da „glasaju od kuće” (stavljamo sve pod navodnike jer je jasno šta se tu zapravo dešavalo). I sad, tamo gde je bilo opozicione kontrole tamo su ovakve stvari sprečavane, tamo gde opozicione kontrole nije bilo pobeda vladajuće partije je ubedljiva…
Rezultati izbora
Elem, šta kažu konačni rezultati?
U opštini Kovačica u biračkim spiskovima za parlamentarne izbore upisano je 20.182 glasača, a na izborima u nedelju je svoje glasačko pravo iskoristilo 11.740 ili 58,18 odsto, što je s obzirom na veliku depopulaciju koja se dešava za ovu opštinu vrlo dobra izlaznost. Pobednik parlamentarnih izbora u kovačičkoj opštini je lista Srpske napredne stranke sa 5.374 glasova (45,78%). Druga je opoziciona lista Ujedinjeni za pobedu Srbije čiji je nosilac bila Marinika Tepić sa 1.694 glasova, (14,43%). Tradicionalno jaka Socijalistička partija Srbije dobila je 954 glasa (8,13%), a druga opoziciona lista – bar na nivou opštine Kovačica – Zajedno za Vojvodinu – dobila je 808 glasova (6,88%). Još jedna lista koja je prošla parlamentarni cenzus je i Savez vojvođanskih Mađara sa 389 glasova (3,31%).
U opštini Kovačica u biračkim spiskovima za predsedničke izbore upisano je 21.162 glasača, a na izborima u nedelju je svoje glasačko pravo iskoristilo 11.739 ili 55,47% glasača, što je takođe solidna izlaznost. Ubedljivi pobednik je Aleksandar Vučić sa 6.909 glasova (58,86%). Drugi je bio Zdravko Ponoš sa 2.196 (18,71%). Ostali kandidati ostvarili su daleko manje procente. Pobeda trenutnog i budućeg predsednika najtesnija je bila u Kovačici (47,29%) i Padini (44,98%). Opozicioni kandidat Zdravko Ponoš najjači je bio u ista dva mesta – u Kovačici (30,08%) i Padini (24,21%).
Dakle, ako se opština Kovačica pita, vladajuća stranka nije ostvarila apsolutnu većinu i za ostanak na vlasti morala bi tražiti partnera. S druge strane, opozicija, već godinama vanparlamentarna i bez značajnijeg pristupa medijima, ostvarila je vrlo dobar uspeh koji bi sa boljom kontrolom izbornog procesa sigurno bio još bolji. Rezultati izbora govore da za opozicionare u Kovačici neke nade još ima, ali da je potrebno blisko sarađivati međusobno, pre svega na kontroli izbora ali i na pojačavanju prisustva opozicije u lokalnim medijima, silasku među ljude kod kojih je opozicija ogađena i satanizovana, kao i podsticanjem – pre svega mladih – ljudi da se priključe borbi. Ostaje dakle samo pitanje da li će opozicione partije nastaviti saradnju koju su započele u toku poslednje izborne kampanje…
Jer, slobode i demokratije će biti onoliko koliko bude borbe za nju.
