Umetnička scena u Kovačici danas

Ako je osamdesetih Ekatarina Velika pevala o svom muzičkom stvaralaštvu kao o koračanju S vetrom uz lice, o svakom bavljenju kulturom i ozbiljnom umetnošću u prvoj i drugoj dekadi XXI veka bi se moglo govoriti kao o plivanju protiv struje, protiv bujice. Pokrenuti organizaciju, otvoriti klub, pisati poeziju, prozu, eseje, recenzije, prikaze i novinske članke, prevoditi, slikati, fotografisati, pevati, osnovati muzičku grupu, organizovati koncerte, izložbe, tribine, performanse… Sve je to postalo do te mere težak, neisplativ i u krajnjoj meri do zla boga uzaludan posao – da se u današnje vreme time bave samo ozbiljni zaluđenici. Pravi savremeni Sizifi, ljudi koji će svesno i namerno gubiti svoje vreme, novac, zdravlje, da bi ostvarili nešto što će u savremenom srpskom društvu izazvati samo potpunu ravnodušnost i otvoreno ignorisanje. Centralizovanje srpske kulture i njeno smeštanje u dva-tri grada, svelo je velike prostore – gradove, opštine, mesta – na status teške provincije, mrtva mora, iz kojih ko god da ispliva – u njih se više ne vraća.

Nastup Danijela Kovača u klubu „Vikend” Foto: Elena Tomaš

Malo šta je u Srbiji tako temeljno devastirano kao kultura. Ratovi, sankcije i nemaština uništavali su celo društvo, državu i sve njene institucije, ali je kultura i u vreme oporavka – u lokalnim sredinama – redovno i dosledno ostavljana van planova za ozbiljnija i sistemska ulaganja. Uzmimo za primer opštinu Kovačica. Nekada selo bazirano na poljoprivrednoj proizvodnji je u posleratnom periodu pa do kraja osamdesetih godina prošlog veka prilično urbanizovano i industrijalizovano. Sa urbanizacijom je stizala i kultura – srednja škola, dom kulture, pozorište, galerija, bioskop… Onda su došle devedesete i tada je usledio period kada ne samo da je zaustavljena urbanizacija sela nego se zapravo dešavalo i poseljačenje gradova… Ako je Kovačica do nedavno nekako delila sudbinu ostalih mesta i opština iz srpske tj. vojvođanske unutrašnjosti – dakle tavorila je dobre dve decenije između memljive stagnacije i laganog propadanja – u minulih nekoliko godina se to pretvorilo u strmoglav pad, strmoglavljivanje u ništavilo. Ekonomska recesija, nezaposlenost i ozbiljno otklizavanje društva u smeru otvorene diktature jedne partije, prinudili su veliki broj mladih i radno sposobnih na emigraciju. Ono što je uznemirujuće je to što – za razliku od šezdesetih i sedamdesetih, kada se odlazilo u zemlje zapadne Evrope – današnja emigracija u dobrom delu ide u pravcu matičnih zemalja – Mađari u Mađarsku, Slovaci u Slovačku … Dakle, ne dominira toliko materijalno obezbeđivanje koliko ljudi idu za uređenim, stabilnim, predvidivim i kulturnijim životom. I za to ih apsolutno niko nema pravo kriviti, ostaje samo zapitati se kako će se sve ovo završiti?

Ipak, u Kovačici i okolnim mestima ove opštine umetnost i kultura opstaju. Ima o čemu da se piše i izveštava, ali se ipak u ovom tekstu nećemo baviti pojavama kojima se bave i mejnstrim mediji. O naivnoj umetnosti (koja je baš ovih dana predmetom silnih političkih previranja), o folklornim ansamblima (koji su itekako naučili da funkcionišu moderno i da rade projekte primerene XXI veku), o domovima kulture (koji su preživeli ali koji su još uvek debelo zaglavljeni u prošlosti)… neki drugi put!

Krenimo od udruženja, pošto su udruženja neka najbazičnija i najšira pojava, upravo ona danas rade dobar deo onoga što očekujemo od institucija lokalne samouprave. Samo što lokalna samouprava zna da je jeftinije da neko udruženje radi i traži novac kroz projekte (često iz inostranstva, a ironija je to što znamo šta današnja vlast misli o tome), nego da oni troše novac koji inače može da ide na trenutnu partokratiju i dubiozne megalomanije (pešačka zona u malom mestu kao što je Kovačica).

Najstarije udruženje koje se danas bavi kulturom je udruženje Komar. Osnovano daleke 2003. kao Kovačička Manifestacija Alternativnih Reakcija, bilo je aktivno tek toliko da sa uspehom organizuje jedan festival posvećen underground muzici (u Domu kulture su nastupili Demencija Prekoks, Miris Klia, Pamba), performansu (Branka Zgonjanin je nastupila u Galeriji naivne umetnosti) i stripu (svoje radove su izlagali Saša Rakezić Zograf, Danilo Milošev Wostok, Pavel Cicka Pane…). Onda je udruženje smanjilo aktivnosti i oglašavalo se tek jednom u par godina, da bi ponovo oživelo na samom početku 2017. i to otvaranjem Kluba „Vikend” i izdavanjem knjige ilustracija Ivane Vereski Bad Ideas on a Beautiful Day. Udruženje danas vodi Vladimir Lenhart, a među aktivnim članovima su bili i Stevan Lenhart, Jano Žolnaj, Ivana Vereski… Klub „Vikend” je danas sedište udruženja Komar i za veoma kratko vreme je postao omiljeno mesto za izlazak Kovačičana koji su skloni alternativnim umetničkim izrazima. U njemu su do sada koncerte održali Daniel Kovač, Bicycle Conspiracy, Amanita Dodola, Sick Mick, Bicikl… (dakle u velikoj većini, reč je o potpuno autorski orijentisanim muzičarima), strip izložbu je postavio Danilo Milošev Wostok, a u klubu je bila priređena i promocija trećeg broja fanzina Black Syrup.

Foto: Stevan Lenhart

Drugo, mnogo mlađe udruženje je udruženje KOKRAM. Nastalo na samom kraju 2013. godine kao KOlektiv KReativnih AMatera, ovo udruženje je posvećeno kompletnoj pozorišnoj produkciji od njenog početka (ideja, tekst, projekat finansiranja, stalni ansambl glumaca, režiseri, kasting za predstavu, probe, scenografija, muzika, svetlo…) do kraja (plakat, medijska promocija, prodaja karata). Iza sebe udruženje ima produkciju pozorišnih predstava Sud prachu (Bure baruta), I na U, Čarobnjak iz Oza, Tri letušky v Paríži (Boing-Boing), Tma (Mrak) i O láske… (O ljubavi…). Predstave su na slovačkom jeziku, ali je bilo i jedne na srpskom. Od navedenih, čak tri predstave su rađene po originalnom tekstu tj. scenariju kovačičkog pisca i režisera Dragana Karlečika. Osnivači i najaktivniji ljudi u KOKRAM-u su Jan Puškár, Darina Dudok, Dragan Karlečík, Miroslav Sabo, Andrea Karas, Jan Hrćan, Adam Strakušek… Sedište udruženja je na prvom spratu kovačičkog Doma kulture „3. oktobar”, gde KOKRAM koristi poveće prostorije u kojima je nekada davno bio galerijski prostor. Pozorišne predstave u produkciji KOKRAMA su održavane u Domu kulture (i velika i mala scena) ali i na platou u dvorištu Mesne zajednice, kao i u prostorijama udruženja. Osim pozorišnih predstava, KOKRAM je organizovao i izložbe fotografija (npr. Alter Fokus, i sl.), slikarske izložbe, poetske večeri (po pravilu tematske, posvećene jednom pesniku – E. A. Po, Č. Bukovski, V. Blejk, itd.), filmske večeri…