Tragom naših napisa o falsifikovanim diplomama u kovinskoj opštini, beogradska Advokatska kancelarija Ognjanović uputila je zahtev visokim školskim vlastima u glavnom gradu Republike Srpske za proveru podatka da je radnik ovdašnje opštinske uprave Pero Čolaković nosilac zvanja mašinski inženjer, na osnovu stručne spreme stečene 1985. godine u Bihaću, na isturenom odeljenju tadašnje banjalučke Visoke škole „Đuro Pucar Stari”. Odgovor je, takvog podatka – NEMA!
Tačnije, Pero (Dušana) Čolaković, rođen 1960. godine u Šibeniku, opština Knin, država SFRJ, nije upisan u matičnu evidenciju koju poseduje Mašinski fakultet o završenom studiju Više tehničke škole u Bihaću, Univerziteta „Đuro Pucar Stari” u Banjoj Luci… U pismenom odgovoru univerzitetska administracija još upućuje tražioca na Arhiv grada Bihaća koji bi trebalo da poseduje traženu dokumentaciju. Pre ove prepiske između obrazovnih vlasti Banja Luke i beogradske advokatske kancelarije (koja je usput tražila i dobila sve naše tekstove o lažnim diplomama u kovinskoj opštini i odgovorima visokih škola u Novom Sadu i Beogradu), na stranicama naših elektronskih novina objavljen je 21. februara članak „Enigma Pero Čolaković: Da li je muž načelnice kovinske uprave diplomirani inženjer ili inženjer?”. Neposredan povod objave bila je fotokopija izvoda iz registra PIO Fonda u Pančevu, u kojoj stoji da ovaj radnik opštinske administracije ima visoku stručnu spremu. Istovremeno, iz Opštine smo dobili podatak da se u matičnoj evidenciji PIO Fonda, Čolaković vodi kao radnik sa višom spremom.
Pa kako je došlo do ovoga? Nema zvaničnih objašnjenja ni jedne strane. Ćuti Fond. Ćuti poslodavac. Sasvim nezvanično, bivši odbornik kovinskog parlamenta kaže da taj status dozvoljava da vam se radni staž računa kao da imate visoku stručnu spremu. Prepričano, možete da budete šloser, ali ako odbornikujete onda vam radni staž teče kao da ste visokoškolac. U konkretnom slučaju, kovinski odbornici čitavo vreme mandata ćute kao mutavi. Za to dobijaju dnevnicu, a pride još i koju paricu više kad im se obračunava penzijski staž. Znači takooo!? E pa, ako je tako, svaka čast državi i zakonodavcu.
Mutavi su mnogi kovinski odbornici, ali ne i neki kuražni opštinski činovnici. Oni su nam dostavili na proveru pomenute nesaglasnosti iz matične evidencije P. Č. Ali i fotokopiju njegove radne knjižice. U tom dokumentu koji je otišao u istoriju, pred naletom elektronske revolucije, u rubrici „Podaci o stručnoj spremi” piše da je njen korisnik studirao na Univerzitetu „Đuro Pucar Stari” i tako stekao zvanje „inžinjer mašinstva”. Nepismena zabeleška opštinske službenice, koja kao da je bila polaznik seoskog kursa za opismenjavanje. Važnije od toga je da je u produžetku upisan broj 02-289-345. Valjda kao broj iz delovodnika školske uprave. Avaj, nema naziva škole, izdavaoca uverenja o stručnoj spremi. A moralo bi da ga bude.
Posle banjalučkog pisma o nepostojanju dokaza da je Pero Čolaković bio upisani student Mašinskog fakulteta i tako stekao višu stručnu spremu, kao uslov za njegovo radno mesto, kovinska afera o lažnim diplomcima, rekli bismo, prevazilazi lokalne okvire. Utoliko pre što nosioci diploma od školskih vlasti proglašenih neverodostojnim, sede i dalje u funkcionerskim i rukovodećim foteljama. Kao u onoj narodnoj: zakon drumom, kovinska naprednjačka vlast šumom. Baš ih briga za dokaze državnih visokih škola, za ličnu čast i poštenje.
