Poštovani Lazare Markoviću, pančevački advokatu, u pismu poslatom na moju adresu, a objavljenom na sajtu Pancevo Si Ti, najavljujete krivični postupak protiv mene i tužbu za naknadu neimovinske štete, po ovlašćenju Jovice Ivkovića iz Kovina, Ulica JNA br. 65. Redakcija sajta čiji sam saradnik, objavila je pismo u celini, pod redakcijskim naslovom „Jovica Ivković nije falsifikovao diplomu, niti je upotrebio falsifikovanu diplomu”.
Gospodine Markoviću čujem da imate kanonske godine, a vaše kolege kažu da ste uvaženi delatnik časne advokatske profesije. Viktor Gostiljac, predsednik Advokatske komore Srbije veli da su advokatura i novinarstvo dve najugroženije profesije i da novinari brane interes javnosti. Dodao bih kako koji. Cenim da sam skoro 40 godina časno držao pisaljku u ruci. Bio redakcijski novinar Privrednog pregleda, Politike Ekspres, dopisnik ljubljanskog Dela iz Beograda, kolumnista Slobodne Dalmacije, ljubljanskog Nedeljskog dnevnika, dopisnik Blica, Danasa i Politike iz južnog Banata… Sad sam kolumnista portala Tacno.net. U društvu sa Viktorom Ivančićem, Dragom Bojićem, Igorom Serdarom, Željkom Pavlićevićem, Marjanom Vogrinecom, Menzurom Ćurkom, Dinom Mustafićem… Elitna novinarska i intelektualna liga. Pandan ovoj u Srbiji, oličenoj u Ljubi Stojadinoviću, Teofilu Pančiću, Ranku Pivljaninu… Urednica portala je Štefica Galić. Sa njom delim jugoslovenska osećanja, bez ostatka. Štefica, braniteljka istine, vazda na straži ispred memorijalnog Partizanskog groblja u Mostaru. Čuva ga Štefi od „svastikinih beba”, napujdane ustaške mladeži noćnih rušitelja spomenika.
Rekoh saradnik sam sajta Pancevo Si Ti. Za tu saradnju nisam primio ni cvonjka. Ali znate šta? Urednik Nenad Živković napravio je najdemokratskije novine u Pančevu. Preko sedam stotina Pančevki i Pančevaca našlo je slikom i rečju mesto u ovom „njuz magazinu”. Kao saradnik tog sajta, ušao sam u uži izbor, zajedno sa pet kolega i redakcija, kao kandidat za dodelu prestižne novinarske nagrade za etiku i hrabrost „Dušan Bogavac”, u organizaciji Nezavisnog udruženja novinara Srbije. U kovinskoj nahiji iz koje dopisnikujem ima nas svakakvih. Sa poštovanjem mogu da govorim o mnogima: Magdolni Stojanović ex Juhas, doktorki Jeleni Topalović, našoj Hrabrici Lani Bulatović, Dušanu Kolarskom, doktoru hemijskih nauka… za koga se otimaju svetski naučnički centri. Dušan će posle odbranjene doktorske disertacije , kao saradnik nobelovca Bena Feringe, napisati: „Čika Dukiću, par vaših tekstova je uspelo da mi pokaže prave perspektive. Vrednost truda koji ulažem u nauku i ljude oko sebe. Hvala Vam na dugogodišnjem prijateljstvu i nepokolebljivoj podršci”. To je moja publika u kovinskom ataru. Njihov sam dužnik.
U pismu pominjete demanti objavljen istovremeno s mojim člankom „Jesen u Kovinu obojena bojama lažnih diploma”. Usput, to je retkost u novinarskoj praksi. Vaš klijent Jovica Ivković obojio je taj „demant” uvredama, klevetama i poniženjima na moj račun. I nisam na to reagovao odgovorom. Naučio sam da nosim taj novinarski krst. Javna poniženja su sastavni deo zanata. Ponekim žurnalistima prete, poneke umlate, ubiju, stavljaju im vence na kapiju još za života kao opomenu „Danas jesi, sutra nisi”. I ne bih ja to spominjao da se taj kratež od demantija nije pojavio u Vašem pismu. U kome, u ime J. I. tražite „opoziv” navedenog članka. Znate šta? Nema od toga ništa. Pišite tužbu „oma”. Sve što sam napisao u tri teksta posvećena slučaju falsifikovane diplome Jovice Ivkovića zasnovano je na činjenicama i izjavama.
Vaš klijent je „ponižen i uvređen”. Sa bolom u srcu i duši, skrhan mojim klevetničkim tekstom, on u većem delu tog skarednog demantija piše kako sam ja kvazi novinar. Da kovinska čaršija zna da sam plaćenik izvesnog „Šerifa”, „Teče” koji iz gepeka deli lažne diplome. Čije direktive preko „žutih i plavih listića” čekam u kafiću. A, tu smo, dakle. Pa isti J. I. mi je doneo krivičnu prijavu protiv NN lica koju mi je obećao Predrag Stojšin, tehnički direktor „Komunalca”, tzv. Šerif i Teča. Kasnije sam rekao Stojšinu, da je to prazna hartija. Magla koja je trebalo da sakrije odgovorne za nezakonita otpuštanja radnika u „Kovinskom komunalcu”. O tome sam napisao desetak tekstova u elektronskim novinama Pančevo Si Ti. A „glavni glumac”, „loš momak” je bio Stojšin. I dalje držim da je on stajao iza tih nezakonitih otkaza, iako ih nije potpisivao. Ali nadležni nisu našli da je u njegovom ponašanju bilo elemenata krivičnog dela. Kažu reč je o disciplinskim prekršajima.
Poštovani gospodine Lazare Markoviću, vaš štićenik u pamfletističkom delu tzv. demantija izražava sumnju da je „Teča” iliti „Šerif” moj novinarski sponzor, položio vence pred moju kapiju neporedno posle pojave prvog članka o falsifikovanoj diplomi Dušana Maksimovića, pomoćnika predsednice Opštine. Neka tu sumnju prijavi Višem tužilaštvu u Smederevu koje je otvorilo istragu povodom ovog slučaja. Ako se ta sumnja pokaže opravdanom pridružiću se krivičnom gonjenju „Teče”. Ali mislim da je to bacanje prašine u oči. I na kraju taj veliki „komičar”, taj J. I. piše kako će da plati da napišem nešto lepo iz Kovina. Fuj! I sad kako reče pokojni predsednik Slobodan Milošević, kad je masa uzvikivala „Slobo, mi te volimo”, on odgovorio „Volim i ja vas. A sad ajde svi na radne zadatke”. Ja odoh da završim aferu sa lažnim diplomama. Znam da me mrze, ali ni ja ne volim njih.
