Danas je ponedeljak. Dvadesetosmi novembar. Dobrodošli na sajt Opštine Kovin! Pozdravljaju svoje građanske dušice, prvosveštenici opštinskog „hrama”. Sve sa Sanjom Petrović činodejstvujućom predsednicom. Tu je i „ikona” Dušana Maksimovića, njenog „đakona”. Ispod državne zastave blista njegov svetački pogled. Dole slovo o žitiju.Te igrao fudbal u nekoliko kovinskih klubova, te bio odbornik naprednjaka u dva mandata… Ali i da je završio Visoku poslovnu školu strukovnih studija u Novom Sadu. Dva i po meseca, od kad nam je prof. dr Jelena Damjanović, direktorka ove državne visokoškolske ustanove tri puta potvrdila da nije i da je njegova diploma NEVERODOSTOJNA.
Ova rugalica od uvodnog pasusa namerna je, da bi se predočilo koliko je bezobrazluka potrebno da bi se ignorisale činjenice. Pa ko tu laže, majku mu božiju, rekao bi bravar Tito. Da li Dušan Silni, bivši grobljanski ćata i vođa kovinskih „grobara” ili prof. dr Jelena Damjanović? U dobroj veri da i „iznad popa ima pop” pobožno se nadamo da će neko kasti odgovor. Ono teorijski gledano, suda može da dopadne i informator, ako je oklevetao funkcionera lokalne samouprave, pisao je na fejsbuku građanin Srđan Vukša. Može da se oglasi sam Maksimović pa da sugrađanima kaže „lažu i novinar i njegov izvor”. Može to da obznani i predsednica Petrović, koja ga štiti kao bosanskog međeda. „Ejvala, zaslužio je status štićenika. Muntao Rome da glasaju za nas”, kaže podsmešljivo njegov naprednjački drug.
Ne kunemo se pred Biblijom, ali možemo da potvrdimo da nas je u nekoliko navrata telefonom zvala S. B., predstavljajući se kao kuma Dušana Maksimovića. Rekli bismo, statista iz priče o falš diplomama, ali koja mnogo kazuje. Sadržaj razgovora sa „slatkorečivom kumom” predočili smo policiji, kao i njeno puno ime, prezime i nadimak. Baš kao i njenog sina D.B., sa kojim je želela da dođe u kućnu posetu. Sve se to dešavalo posle našeg razgovora sa Maksimovićem u njegovom funkcionerskom ofisu. Odakle je išao za nama uzrujan, jer smo rekli da mu želimo sreću, ali da ćemo njegove navode o diplomi proveriti u novosadskoj Visokoj školi.
Telefonski divan sa S. B. koja se predstavila kao Maksimovićeva kuma, tačnije kao majka njegovog kuma D. B. predočavamo prepričano:
– Znate Dušan nam se požalio da vi ne verujete u njegovu diplomu. On je dobar čovek. Diplomu smo proslavili zajedno sa njim. Evo ja bih došla sa sinom D. da vas pozdravim i poželim dobro zdravlje. Čula sam da ste bili na operaciji. Molila sam se za vaš oporavak…
– Hvala na dobrim željama. Kad se tekst pojavi imaćete priliku da reagujete… – odgovaramo.
– Ali mi bismo da dođemo sa bombonjerom kao znakom pažnje…
– Gospođo, ostavite me na miru. Prijaviću vas policiji zbog uznemiravanja.
– E da znate, dok ste bili u bolnici ceo Šumarak se molio da umrete, uzvratila je slatkorečiva kuma pomoćnika predsednice Opštine.
Dan, dva posle razgovora, koji su dostupni na listingu MTS-a i objave teksta „Ko je trukovao lažnu diplomu pomoćnika predsednice opštine” na mojoj kapiji osvanula su dva pogrebna venca.
