Nadrilekari iz Šumarka

– Vi ste iz Šumarka?

– Da. Ja sam iz Šumarka. Zašto? – pitam.

– Pa, znate doktora Nikolu?

– Onog što viskom leči sve bolesti? Da. Znam tu varalicu – kažem.

– Meni je izlečio kratkovidost. Imao sam dioptriju minus jedan i nešto. A sad ne nosim naočari.

– Pa, kako te je izlečio? – pitam.

– Ne znam.

Ovako smo razgovarali jedan junoša i ja, dok smo sedeli za istim stolom u hotelu „Plamen grad” u Kovinu.

Reče mi još taj mladić, kako posle srećnog ishoda sa „izlečenom” kratkovidošću, njegov deda Đorđe, na njegov nagovor svake nedelje ide na terapiju kod nadrilekara.

– Čekaj sine, je l’ ti zaista misliš da te je on izlečio?

– Da – kaže mi samouvereno.

– Dobro, hoćeš li o tom čudotvornom izlečenju da govoriš za novine? Eto , ja pišem za jedne elektronske novine. Da objavimo tvoju priču i sliku. Da pomognemo i drugima. Da se kurtališu tih oftamoloških problema. Da ne troše ljudi silne novce na naočari, operacije, lečenje kratkovidosti…?

– A, to ne. Ne želim o tome da pričam. Ne možete ni da me slikate.

– Naravno, momče. To je stvar slobodnog izbora i tvoje slobodne volje.

Pričam tu zgodu mom prijatelju Baji. Ima vikendicu u Šumarku. A Baja će meni da odgovori kako mu je prijateljica, znajući da je vikendaš u ovom seocetu na obodu Deliblatske peščare, rekla da je dr Viskar izlečio njenu rođaku od migrene. Baja je pitao kako. Ni prijateljica ni njena rođaka ne znaju da objasne. Uglavnom, rođaku više glava ne boli. O tome pričam sa poznanicom iz Kovina, dok čekamo na pregled u Domu zdravlja. Dovela je ćerku. Oslepela je. Obolela od šećerne bolesti. Ona mi kaže da je i ona na nagovor kuma odvela ćerku kod tzv. doktora Nikole. Bili su tri puta kod njega. Devojci nije pomoglo njegovo bajanje sa viskom. Pitam poznanicu zašto je to učinila. Odgovorila mi je, oni prepoznatljivim „davljenik se i za slamku hvata”.

Ima u Šumarku (na Donjim vrelima) još jedan tzv. doktor čija je terapija zasnovana na čudotvornom visku. Zove se Samuilo. Ali, on je zatvorio „ordinaciju”. Stigle ga ozbiljne zdravstvene tegobe pa se sad leči kod pravih doktora. Apotekari su mu, kao rod rođeni. Mislim se nešto, pa što ne trkne kod svemogućeg komšije Nikole. I onako su zajedno završili isti varaličarski zanat. Samuila sam upoznao na jednoj slavi u Bavaništu. Ja šepam. On me pita zašto. Kažem zbog bolova u kuku. Idem na operaciju. A, ne morate. Ja ću da vas izlečim. Kako? pitam. Viskom, kaže on. I dodaje kako leči nerotkinje, kancere… Laku noć pameti, dobar dan gluposti, neverovatno, kakvi lunetici hodaju zemljom Srbijom, kažem ja sebi.

P. S. Čitam nadgornjavanja Ane Brnabić i Zorane Mihajlović, prve i druge u hijerarhiji srpske vlade, a povodom štrajka beogradskih taksista i njihovih optužbi na račun konkurenata. Prva kaže Car Go našao rupu u Zakonu, a druga je izričita da ovaj prevoznik krši Zakon i dodaje: I nadrilekari mogu da kažu da su našli rupu u Zakonu. Postavljam pitanje da li je svejedno ko će da leči ljude i da li će da ima licencu, kaže Mihajlovićka. A ja dodajem da izgleda da je svejedno. I pitam kad će država da stane na kičmu varalicama, zaštiti ugled belih mantila i izleči podanike od sujeverja i lakovernosti. Mada, čisto sumnjam, čisto sumnjam da će se to ikad dogoditi.