Tekst „Grozda Nedeljković zatrpana živa, pa otkopana živa” o dramatičnom spašavanju vremešne Kovinke iz ruševina kuće koju je pogodilo nevreme objavljen je 27. jula na sajtu Pančevo Si Ti. U ponedeljak, 12. avgusta, naš saradnik iz ovog grada (i autor teksta) prisustvovao je sastanku u Centru za socijalni rad na kome je baka Grozdi potvrđeno da će dobiti besplatno stan na korišćenje. Stan se nalazi na drugom spratu novije zgrade u naselju Kolonija, sa kupatilom, veš mašinom, sudoperom, šporetom na plin, frižiderom… Ovaj životni kutak ima centralno grejanje, a nova stanarka biće oslobođena plaćanja svih računa za njegovo korišćenje. Grozda Nedeljković moći će da se useli čim stan bude okrečen. Time je potvrđena telefonska informacija koju je naš saradnik dobio krajem prošle nedelje iz kovinskog Centra za socijalni rad.
Potvrđeno je i da će baka Grozda dobiti još jednu jednokratnu pomoć. Biće i abonent kuhinje čije usluge koriste ostali stanari zgrade. U pitanju su ljudi koji su izbegli iz ratom zahvaćenim područja bivše Jugoslavije. Zgrada ima upravnika koji brine o njihovim potrebama. Ove pogodnosti mnogo će značiti Grozdi čija penzija iznosi u ovom trenutku 20.000 dinara. Sve ovo Grozda Nedeljković je dočekala sa ushićenjem. Spremna na šalu rekla nam je „Ovo je kao da sam dobila sedmicu na lotou!”. Pitali smo je otkud joj toliko optimizma posle svega što joj se dogodilo u životu. Rekla nam je da je u Kovin došla kao jedanaestogodišna devojčica sa Kosova. Tu se udala i zasnovala porodicu. Do krova nad glavom došla je pošto je 13 godina brinula o teškom bolesniku koji je prepisao deo nekretnina njenoj porodici. „E tu je kod nas dolazila dok je bila živa moja majka Nevena. Umrla je u 102. godini. Živela je u Pločičkom ritu i kod nas dolazila peške. Osamnaest kolometara do Kovina. Isto toliko i u povratku. Jaka i hrabra žena. Valjda mi je ta energija ostala od nje…”
Grozda pamti i majčine odlaske kod lekara. Kad bi joj prepisao terapiju, ona bi govorila: „Uzmi ti tvoju platu, a meni lekovi ne trebaju. Lečim se čašicom rakije svako jutro… Majka ni za žuvi glavu nije htela da jede kobasice i salame kojima smo je nudili. „Svašta gi turaju u njih. To je jedem….“ govorila je. Hranila se kupusom, jela crni i beli luk. Pila svakodnevno raso. Mešala ga sa vodom, priča Grozda Nedeljković. Beskrajno je radosna što u zimske dane neće morati da cepa drva. „Ljubim ti dušu, spašena sam i zahvalna. Pozvala nas je na useljenje. Na čast. Prihvatili smo poziv. Zabeležićemo i taj događaj. U pitanju su dani, kako nam je rečeno u Centru za socijalni rad.
