Šta se dešavalo posle celodnevne proslave Dana opštine Kovin, 4. oktobra, a nije najavljeno u programu? Bila je večera za dužnosnike vlasti i prvi ešalon naprednjačke opštinske nomenklature u hotelu „Plamen grad”, u prisustvu prvog gosta Branka Malovića, poverenika SNS za južni Banat. Predsednikov čovek od totalnog poverenja je samo pokusao čorbu i otišao. A šta se posle događalo?
A bilo je plameno druže Branko i dragi građani. Jelo se i pilo. I na stolove đipalo. Posle dobrog ića i pića raste samopouzdanje za plesne akrobacije na astalu. Sve u stilu pravih kafanskih stolnih igračica. Onako bez koreografije, da prostite, mešalo se guzicama. Što bi rekle denserke, naše guzice naša stvar, mešaćemo njima kako hoćemo. Pa koje su to „veseljke” koje su izvele plesni performans za lokalnu elitu, tog dana kad smo se prisećali 4. oktobra, kad su pre 75 godina sovjetski vojnici i partizani oslobađali Kovin? Nije, dakle, to prilika za đipanje po stolovima, kao na privatnim žurkama i kafanskim lumperajkama. Naše „duboko grlo”, gost sa pozivnicom rekao nam je da „prljavi ples” nije izvodio bilo ko. Nego prave reprezentativke lokalne političke estrade. Dve članice opštinske uprave (čitaj vlade) i jedna odbornica. Ajd’ sad i tradicionalno pitanje, a koliki je račun bio? A moglo se? Moglo se, posle obilnog „banatskog fruštuka”, uveče posle svečane sednice nešto da se nabode na čačkalicu i popije sokić i kafica. Manje bi koštalo. Ali ko te pita.
* * *
A kad smo kod koštanja, koliko košta „saobraćajka”, koju je izazvao, pazi sad, opet član opštinske vlade, ali u ulozi vozača ambulantnih kola Doma zdravlja. Još se ne zna, a kad će se saznati, ne znamo. Zna se da je protiv „ministra”, policija podnela krivičnu prijavu zbog izazivanja opšte opasnosti. Zna se da je udes bio u Deliblatu, na raskrsnici puta za Mramorak. Zna se da je u autu bilo troje pacijenata, koji su po našim saznanjima, voženi na dijalizu. I da su lakše povređeni. Ambulatna kola su znatno oštećena i od nedavno su na servisu. Pomenuti član opštinske vlade ima još jednu krivičnu prijavu, jer je u kabinetu Sanje Petrović, sadašnje i ondašnje predsednice opštine „patosirao” kolegu iz Veća i naprednjačke stranke. „Miško” i dalje vozi. Nego šta o tome misle predsednica i direktorka Doma zdravlja? Poslaćemo im pisma s tim pitanjem, uz nadu da će nam odgovoriti. Kad odgovore dostave nama, mi ćemo obavestiti vas.
* * *
I za kraj, jedna skaska, narodna priča, ali istinita. Eh, što ne vaskrsne Nušić. Ovo je za njega. Doduše priča je malko bajata, ali aktuelna. Jedan od dva aktera je u vrhu kovinskih naprednjaka. Drugi je stolar. Prvi akter stigao je međ’ naprednjake, onako ekipno. Prešaltovao se sa ostalim drugarima. I bogami dobro im ide. Sad je treći čovek u hijerarhiji kovinske SNS. U vreme kad nije bio kadar vladajuće stranke, naručio je da mu se napravi nameštaj za kuhinju. Majstor dođe, uzme mere od zida do zida. Napravi kuhinju. I dođe da naplati posao. Eee, tu nastaje zaplet. Naručilac mu reče kako izvođač radova ne bi trebalo da smetne sa uma da će mu on biti potreban u životu. Majstor se onda maši za testeru i poče da seče radnu ploču kuhinje. Nije završio taj rušilački posao, ali pare nije dobio ni dan-danas. Neka ti služi na čast, rekao je gazdi, ali nije iskoristio njegovu ponudu da mu se „nađe u životu”.
