Danas i svakog narednog dana, svako od nas mora da kaže: Ja sam građanin, ja sam slobodno biće, ja sam vlast! Ovo je bila jezgrovita i podsticajna poruka Aide Ćorović, poznate aktivistkinje za ljudska prava, na sedmom protestu „Jedan od pet miliona”, koji je održan u Kovinu 30. marta. Ona se tako, na najbolji način, odužila kovinskim organizatorima na pozivu da govori pred ovdašnjim demontrantima protiv Vučićeve vlasti. Vatrenu borkinju za građanina-nosioca suverenosti, inače, proganjaju barjaktari verske i etničke mržnje, podjednako – zastava polumeseca i krstaških stegova.
Govornica nije mogla da odoli bliskom susretu sa Kovincima, posle odslušane muzičke numere „Liberta” („Sloboda”) podloge za film o poznatom slikaru Amedeu Modiljaniju, rasplakala se dirnuta ovako toplom dobrodošlicom. Oni koji je poznaju kažu da je ta pesma lajt motiv njenog građanskog angažmana. Evo šta je Aida Ćorović rekla, pošto se „oduprla” konvecionalnom govorničkom maniru da drži distancu od publike, grleći se sa učesnicima protesta.
„…Osećam da sam večeras kod svojih. Nisam došla da vam pričam o Vučiću i njegovoj kriminalnoj i bolesnoj vlasti. Nisam došla da vam pričam o nemaštini i bedi svake vrste u koju smo utonuli skoro do beznađa. Neću da govorim o organizovanoj pljački koju ova vlast očigledno sprovodi nad većinom svojih građana. Nema razloga da posebno govorim o iživljavanju i silovanju razuma svake građanke i građanina koji se nisu priklonili Srpskoj naprednoj stranci… Ne želim da govorim o čoveku koji bolnu godišnjicu NATO bombardovanja koristi za svoju promociju i koji pravi perverzni performans na grobovima stradalnih ljudi…”
Pošto je podsetila na istorijsku lekciju da ljudi uče kroz muke, teškoće i stradanja, Aida Ćorović, inače treća, poslednja govornica, izrazila je nadu „da više nikada… i nikome olako i blanko ne prepuštamo svoje i živote svoje dece. Ni jednom političaru, pa bio on naš brat, otac ili drug, a ne naš vlasnik… Prema njenim rečima ne smemo dopustiti ni ovoj baš kao i prethodnim vlastima, olako trošenje našeg novca. „Želim da verujem da smo shvatili da je besmisleno busanje u nacionalističke grudi, da nam se institucije raspadaju, urušavaju i umiru u agoniji… da je jasno da ova vlast huška i okreće građane jedne protiv drugih… i da se u ovom trenutku naše društvo nalazi na ivici građanskog rata i da na svima nama leži odgovornost da do njega ne dođe…”
O Banatu kao mestu rođenja srpskih velikana, govorio je Srđan Milivojević, bivši čelnik „Otpora”, poslanik Demokratske stranke , a u Kovinu predstavljen, takođe, kao borac za prava građana. Prisećajući se priča o Banatu, zapamtio je da je to „mesto pod kapom nebeskom, gde rastu i rađaju se mnogi znameniti ljudi. Banat nam je dao Uroša Predića, Paju Jovanovića, Jovana Steriju Popovića i Pupina. Tu su odrastali naši najveći umovi i Branislav Nušić, Isidora Sekuilić i Miloš Crnjanski. Kako je moguće da Banat bude danas poznat po jednom Baćku, Maloviću? Koji čak i nije odavde. Kako smo dozvolili da Banat koji treba da bude poznat po Sterijinim delima, bude poznat po likovima koje niko nije mogao da izmašta…?”
I za sve to Aleksandar Vučić okrivljuje nas, naglasio je Milivojević. „Aleksandre Vučiću, predoziorao si se vlašću, postao si kralj koji je na sebe preuzeo sve funkcije – na kraju i dvorske budale… Pretvorio si Srbiju u rijaliti i mi ti odavde poručujemo – nominovan si za izbacivanje…” Osvrćući se na hapšenje mladića posle protesta ispred RTS-a, on je Vučića nazvao „najvećom političkom kukavicom u istoriji Srbije koja se najviše boji njene mladosti”. Predsednik Srbije bi, rekao je on, dao sve na svetu da ima onakve prijatelje kakve ima „mali Pavle koji je završio u Padinskoj skeli”. Umesto toga on ima prijatelje koji mirišu na vazelin. „Da prostite, ko će bolje od njih da mu se uvuče. Prošlo je vreme vazelina. Nikada više Srbija neće mirisati na vazelin”, poručio je Milivojević i upalio baklju kao simbol slobode.
Aktuelno stanje u lokalnoj vlasti „osvetlio” je Srđan Vukša, odbornik opozicione Demokratske stranke u Skupštini opštine. On je pohvalio „za hrabrost” sugrađane, učesnike protesta koji sedmu nedeljom za redom dolaze na mitinge, uprkos pretnjama, pritiscima, otkazima i premeštanjima. Najviše pažnje posvetio je nomenklaturi kovinske vlasti. Upitao se „da li je normalno da nam predsednik Skupštine bude čovek koji je radni vek proveo kao predradnik u mlinu (Zoran Bradanji prim. nov.) a koji je na tu funkciju došao sa pozicije poljočuvara? Da li je normalno da predsednica opštine (Sanja Petrović) ima pomoćnika koji ima tek nekoliko meseci radnog staža u prodavnici elektroopreme i koji je na tu funkciju došao sa pozicije poljočuvara (Ratko Mosurović)?” Vukša kaže da sami lokalni funkcioneri kao najodgovornijeg za „selekciju ovakvih vajnih kadrova” ukazuju na Branka Malovića, koordinatora SNS za južni Banat. U ime Organizacionog odbora protesta on je pozvao građane na centralni miting 13. aprila u Beogradu. Dotle će kovinski protesti mirovati.
