U znak poštovanja povodom akcije studenata i pijeteta prema poginulima u padu nadstrešnice novosadske železničke stanice, građani Skorenovca blokirali su ulicu u centru sela 16. februara u 11.52.
Učesnici nam, između ostalog, javljaju da su bili predmet „opservacije” znatiželjnika koji je dan ranije pohodio Sremsku Mitrovicu, gde je Aleksandar Vučić, predsednik države, održao „epski” govor – epskoj pohvali sopstvene gluposti, poput one da će napisati knjigu o sopstvenoj pobedi nad „obojenom revolucijom”, koja će postati svetski bestseler. Kako to otvara žive rane našoj inteligenciji. Doduše, ne prvi put.
Ovaj, što je pogledom kružio po učesnicima blokade, znan je kao mesni lojalni aparatčik vlasti SNS-a – koji suvereno i ucenjivački vlada kovinskom opštinom. Učesnici blokade, njih tridesetak, ispričali su nam da bi ih bilo i više, dodajući kako su im prilazili sugrađani koji su se vraćali sa sahrane jednog ovdašnjeg domaćina.
Pogreb je bio „kad mu vreme nije”. U kovinskoj opštini, po pravilima službe komunalnog preduzeća, sahrane se ne obavljaju nedeljom. Upućeni u verska pravila, kažu da se toga drži i crkva. Pa otkud onda poslednji ispraćaj Skorenovčana sa ovog sveta, u nedelju, na dan blokade?
Poštujući tugu ožalošćenih, reći ćemo da je pokojnik trebalo da bude pokopan prethodnog dana, poslednje subote, kad je Sremska Mitrovica crvenela od stida pružajući gostoprimstvo Vučićevim poklonicima. Skupljenim sa konca i konopca, voljno i nevoljno.
Među putnicima za Sremsku Mitrovicu, te subote, dan pre blokade bila su i dvojica radnika kovinskog „Komunalca” zaposlena na skorenovačkom groblju. Zajedno sa silesijom onih koje su kapoi vrhovnog grobara „pokupili lopatom”. Na dan kad je trebalo da obave ukop umrlog u Skorenovcu. Hteli ili ne hteli da idu u Srem, ne znamo.
A gde su granice domašaja našeg vrhovnika i njegove đavolje vojske? Zajedno su početak i kraj naše istorije nečoveštva. Da li su te granice na zemlji ili i na „nebu, mestu mira i spokoja umrlih”, kako tumači religija? Ne znamo. Gospodar naših života oteo se kontroli mentalnih mehanizama. Taj lunetički ceremonijal-majstor cepa nam karte i za dan kad ćemo „osvanuti” pod zemljom.
