Dinamični duo koji stoji iza imena „Buč Kesidi‟, upoznao se na jednoj kućnoj žurki, na kojoj je Luka od Zorana, koji je tada bio barmen, celo veče tražio piće. Na ideju da osnuju bend su došli kasnije, jer je u tom periodu u Pančevu bio veliki broj muzičara.
– U jednom trenutku su svi počeli da sviraju, mešali su se i na kraju smo samo mi ostali, zato što smo najjači – rekli su uz smeh Luka i Zoran. – Prvo smo svirali šlagere sa Aleksandar Mitrović i bendom, a prva svirka nam je bila ispred Gimnazije, bilo je to divno leto 2012. Onda smo krenuli da forsiramo da radimo naše stvari, pomalo nam je dosadilo da obrađujemo tuđe pesme. Vremenom su nekako svi otpali, ostalo nas je u bendu trojica, a od pre dve godine dvojica.
Bendu su dali naziv po jednom od najvećih pljačkaša, a pošto obojica dele ljubav prema vestern filmovima, to im se učinilo kao prava odluka.
– Nervira me to što ne znam kakav je on bio zapravo, ali ta ideja da je pljačkao vozove mi je strava, kapiram da je od Amerike počeo kapitalizam i on je od samog početka počeo da ih pljačka – kaže Luka. Zoran dodaje: – Kao klinci smo se ložili na vesterne, skontali smo da su i oni i bendovi kul, pa otud kombinacija.
Zoran studira na Fakultetu dramskih umetnosti, a Luka završava elektrotehniku. Kada ne snimaju i ne nastupaju vole da voze skejt, šetaju kučiće, kao i da idu na koncerte Vlade Georgijeva.
– Vlado pravi najbolju muziku od tih zabavnih pevača, on je uradio nešto strava i to je uradio sam. Snimio je dva albuma sa po deset hitova u vrhunskoj produkciji. Takođe, karaoke su nam kul, volimo da vrtimo muziku na kućnim žurkama, da ih organizujemo i da izlazimo – rekli su o svojim hobijima Luka i Zoran.
Na instagramu se predstavljaju kao „levoruki disko pop-rok elektro boj bend duo”, a objašnjenje za ovo bilo je veoma jednostavno.
– Levoruki smo obojica; disko jer sviramo nešto kao disko; pop-rok jer nije kao dosadni rok, „ćale” rok, nego da bude zabavan za slušanje; elektro jer se ne obaziremo samo na instrumenate, već na celokupan zvuk; boj bend zato što se fotkamo i snimamo u spotovima i duo zato što nas je dvojica – završava objašnjenje Luka sa osmehom.
Na početku su ih insprisali bendovi Arctic Monkeys i The Strokes, ali kako je vreme prolazilo, najbitnije im je bilo da razgraniče dobru pesmu od loše.
– Skontali smo način na koji Monkeys-i pišu pesme, i kako usklađuju muziku. Sad nekako svi bendovi prelaze na elektro zvuk, ne koriste samo instrumente, sve je više ritam mašina, sintisajzera, to je postalo sve popularnije, vraća se ta estetika osamdesetih… Prirodno je došlo da, pošto već slušamo tu muziku, da počnemo i da je pravimo. Gledamo koja muzika je u trendu, ko je izbacio dobar album ove godine ili prošle. Ne trudimo se da ih skinemo, nego da kvalitet muzike bude na tom nivou – objasnio je Zoran, a Luka se nadovezao – Glavna stvar koju smo pokupili od Monkeys-a bila je ta što su menjali zvuk sa svakim albumom. I uzmimo na primer Daft Punk – oni nisu neki svirači, oni prave muziku i nisu dopustili da ih ikakav koncept spreči da urade nešto što se njima dopada. Gledamo da napravimo najfensi muziku koju možemo, uzimajući u obzir okolnosti, to što nas je dvojica.
Prvi album „Posesivno-ospulisvni hospul” izašao je 2016. godine. Sadrži deset pesama ljubavnog karaktera, a za naziv je odgovoran bubnjar.
– Dobili smo nekoliko recenzija gde smo videli da su ljudi skontali o čemu je reč. Bio je drugačiji od albuma koji su izlazili u tom periodu, nismo znali šta radimo, ali smo znali da hoćemo da se razlikuje. Uvek smo vukli ka popu, ali nismo znali tačno šta je to. Sada smo bliži tome, kontamo publiku, način produkcije, znamo kako se pišu pesme i sviraju instrumenti. Tada smo bili klinci, ali nam je jako stalo do tog albuma – objasnio je Zoran, i rekao da je za naziv ustvari poslužio njegov lapsus: – To je bio moj pokušaj da izgovorim opsesivno–kompulsivni poremećaj, kada sam pokušavao da objasnim neke odnose, i nisam uspeo da izgovorim, a Luka je rekao da će nam to biti naziv albuma. Racić dodaje uz smeh da ne može da se seti da li je bilo alternativnih opcija, ali da je album stvarno tako trebalo da se zove jer „ima karakter” – Zoran je bio u fazonu bar nešto da promenimo, da ne bude baš toliko komplikovano, da bude poremećaj na kraju, ne hospul – završio je objašnjavanje Luka.
Ideje za tekstove koje sami pišu nalaze najviše u izlascima i međuljudskim odnosima.
– Tekstovi na prvom albumu bili su introspektivniji, dok smo sada mnogo otvoreniji i hrabriji u opisivanju stvari koje nam se dešavaju. Kontamo da to nedostaje u srpskoj muzici trenutno, niko se ne bavi tekstom, a nama je to negde najbitnije. Mora da postoji to nešto u tekstu što nosi emociju, da je ljudima stalo da pevaju na koncertima. Kada su sami gajbi da puste i da posle prvog slušanja skontaju o čemu se priča i pevuše u glavi – ističu članovi benda.
Letnja turneja ovog pančevačkog sastava sastojala se od više od deset nastupa na festivalima, od kojih su značajniji Arsenal Fest, EXIT (na mejn stejdžu), Mountaint Music Fest i Beer Fest.
– Svakog vikenda smo bili u drugom gradu, druga nas publika sluša. Neki nas prate, a i uvek bude nekih ljudi odatle koji znaju naše stvari. Ne očekuješ, a konstantno sanjaš da te stvari treba da se dese. Strava je – rekli su oduševljeno Racić i Zarubica.
Za svaki od festivala su se pripremali, što je podrazumevalo svakodnevne probe. Pisali su posebne set liste i radili na celokupnom nastupu, što je uključivalo i vežbanje kretanja na bini.
– Bendovi poprilično formalno shvataju koncerte, a zaboravljaju da ih nekoliko stotina ljudi gleda u tom trenutku i da nastup mora da bude vizuelno interesantan, koliko i zvučno. Konstanto ulažemo u opremu, morali smo da prilagodimo stare pesme tome što nas je sad dvojica, a tu su i nove stvari. Plus gledamo da zabavimo ljude, da ih podstaknemo da pevaju naše pesme i đuskaju uz našu muziku. Imaš određeni pritisak kada se ne pripremiš dovoljno dobro i onda mi to sve provežbamo zajedno sa pokretima i stvarima koje ćemo da govorimo publici nekad. Stvarno treba da se probije to, pogotovo ako ste neiskusni. Zvuči banalno, ali jeste tako – istakli su ovi vredni umetnici.
Srpsku muzičku scenu smatraju dosadnom, da zaostaje u produkcijskom smislu i da izvođači ne poštuju ljude koji ih slušaju.
– Niko se ne bavi time da napravi pesmu koja će se puštati na radiju, prave muziku za sebe i onda kritikuju publiku, da je ona loša zato što ne prati dovoljno scenu ili tako nešto. Što se muzičari više posvete tome da prave muziku za radio i da ljudi pevaju na koncertu, kao što se ranije dešavalo, tada će se osvežiti scena i biće mnogo više boljih bendova. Treba izaći iz alternativnog roka i preći u nešto što publika želi da sluša – zaključuje Zarubica.
Ovaj dvojac mnogo radi na tome kako da se predstavi publici, važno im je šta nose i kako izgledaju. U spotu za „Kafe aparat”, na primer, nosili su žensku odeću jer ona pruža više interesantnih opcija za stajlinge.
– Bolje ja da imaš imidž, nego da ga nemaš. Bolje da imaš neku smišljenu rasvetu, nego ništa. Postoje detalji tipa – mi smo u nivou u kom je publici glava, tu stoje noge, bitno je koje patike nosiš, te neke sitnice. Gotivim da se oblačimo strava – prokomentarisao je Zoran, a Luka je dodao: – U jednom trenutku kada kreneš da razmišljaš o tome, ne možeš više da se vratiš, samo naučiš nešto i sad znaš to, da nešto izgleda bolje od nečeg drugog.
Većinu spotova su snimali u Pančevu, pošto je kako kažu bio filmski grad, a za njihov novi singl „Tiho” su iskoristili priliku da snimaju na zatvorenom bazenu i da se provozaju kroz grad u „ajkuli”.
– Imali smo istu ideju za spot kao i kada smo snimali pesmu, to je neki osećaj koji treba da prenese pesma, ima taj neki letnji vajb. Bili smo u fazonu, ako će ova pesma da izađe kao singl, mora da izađe na leto. Imali smo osećaj da treba da se napravi kolažna priča o nekim ljudima, u pet ujutru, u leto. Onda smo kontaktirali rediteljku Vedranu Vukojević i direktora fotografije Vladimira Đurića. Vedrani smo objasnili šta hoćemo, a ona je smislila scene. Snimali smo mesec dana skoro, bilo je jedno od najinteresantnijih snimanja, ovo je bilo baš specifično jer je trajalo jako dugo, puno ljudo je učestvovalo, svima je stalo da to ispadne najbolje moguće. Trebalo je da spot izađe krajem jula, pa smo pomerili 15 dana, ali nije bitno, bitno je da su pesma i spot odlično prošli kod publike – prokomentarisali su momci nakon sabranih utisaka oko singla.
Do sada su izbacili tri pesme sa novog albuma („Nema ljubavi u klubu”, „Đuskanje ne pomaže” i „Tiho”), a četrvtim singlom će najaviti novi album.
– Plan nam je da izbacimo album do kraja godine, a pre toga još jednu pesmu. Imamo opcija, samo treba da izaberemo. Posle ovog leta samo hoćemo da uđemo u studio i snimamo, želimo da album ima deset hitova, ne želimo da otaljamo to – završili su priču o planovima za budućnost.
Dok fanovi čekaju izlazak novog albuma, na njihovom kanalu možete poslušati pesme sa „Posesivno-ospulisvnog hospula”.
Naslovna fotografija: Milena Radovančev
BFC
Četvrti hit – Laaaž, sve je laaaaž….svi ti klubovi su laaaaž, sve te ljubavi su laaaaž