Ove godine, u odabiru Regionalnog centra za talente „Mihajlo Pupin” našlo se dvanaestoro mladih iz Pančeva, a njima se pridružilo i četvoro kolega zainteresovanih za kinematografiju iz Lozovika. Njihova želja bila je da se nađu iza kamere i snime kratkometražne filmove u Deliblatskoj peščari, po scenarijima koje su napisali pre početka kampa.
Mogućnost prijavljivanja za ovu filmsku pustolovinu počela je još u septembru, a kako komentariše Teodora Milutinović, jedna od učesnica kolonije, nije postojala striktna selekcija polaznika:
– U suštini, oni koji odlaze na koloniju moraju prvo da se prijave, a potom i da prođu kroz sve časove – da se pokažu i dokažu, da budu aktivni. Nema smisla učestvovati u Filmskom kampu, a ne raditi ništa. Cilj svakog polaznika jeste da se oproba u nekom segmentu ove umetnosti.
Učesnici kampa u akciji
Kada je reč o samom stvaralaštvu, učesnici ovogodišnjeg kampa okušali su se i kao glumci i tako pomogli svojim drugarima koji su snimali. Radi jednog filma su u Deliblatsku peščaru došli profesionalni glumci jer, kako kažu Teodora Milutinović i Sofija Stojilović, takođe jedna od učesnica kolonije, scenario je odlično napisan, a gluma vrlo kompleksna za njihov uzrast, no njihovo opredeljenje u tom radu bilo je da se bave snimanjem i montažom.
Uz mnogo truda, učesnici kampa su započeli snimanje tri kratkometražna filma različite tematike. Njihova ostvarenja još su u radnoj verziji, pa će se dalji učinak na filmovima nastaviti u Pančevu. Želja Sofije Stojilović je da završi snimanje i montiranje u svom gradu.
– Razlog zašto planiramo da nastavimo rad na filmu u Pančevu jeste taj što su nam resursi na koloniji bili ograničeni, a nekako je i lakše da angažujemo ljude koje znamo da nam statiraju. U našim filmovima nema mnogo dijaloga, već se izražavamo slikom i muzikom – objašnjava Sofija.
Pripreme za snimanje
Iako su malo spavali a mnogo radili, Teodora Milutinović kaže da joj je drago što je iz ovog kampa proizašlo nešto dragoceno.
– Najteže je bilo snimati noćne scene, zbog nameštanja opreme i veoma malo sna. Dešavalo se da ostanemo da snimamo do pet ujutru, pa da ustanemo u devet, ali nije nam teško padalo. Neki od nas radili su neprestano, a neke kolege nisu bile toliko aktivne, ali bitno je da smo uspeli da obezbedimo dosta materijala koji ćemo montirati u Pančevu. Koliko god se tamo žalili da smo umorni i da ne možemo više, tek kad smo se vratili kući, shvatili smo koliko nam je bilo lepo – zaključuje Teodora, dok se Sofija nada da će se i ostali zainteresovani srednjoškolci uključiti u filmsku sekciju od septembra.
Pored Ivana Rakidžića, mentora filmske sekcije i kampa Regionalnog centra za talente, sa učenicima iz Lozovika došao je i njihov mentor Vito Petrović, te su njih dvojica nadgledali tok organizacije i savetovali mlade filmadžije kako da što bolje ostvare svoje vizije. Učesnicima kolonije bila je dobrodošla i pomoć iskusnijih članica filmske sekcije Marijane Jovandić i Vladislave Stanivuković, kao i veština i znanje šminkerke Rozalija Križik Tanasijević.
