Kaleidoskop panonskih senki u delu Lasla Vegela

Još jedan pogled na knjigu „Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile” književnika Lasla Vegela i dubinsko sagledavanje određenih motiva i socioloških aspekata

Objavljeno 15.03.2018.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 2 mins

Drugo veče manifestacije „Jedna knjiga – jedan grad”, posvećena knjizi „Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile” Lasla Vegela, održaće se u petak, 16. marta od 19 sati u čitaonici Gradske biblioteke Pančevo. Književno veče nosi naziv „Kaleidoskop panonskih senki: Igra identiteta u romanu ’Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile’”, a u programu će učestvovati kulturološkinja Aleksandra Đurić Bosnić, književna kritičarka Vladislava Gordić Petković i novosadski pisac Laslo Vegel.

U fokusu „Balkanske lepotice” je istorija jedne novosadske porodice, a sama priča obuhvata čitav vek, od prvih decenija XX do početka XXI veka, i prikazuje apsurdnost porodične priče jedne nacionalne manjine, pripovedajući o paralelnim životima dede (Janoš Šlemil) i njegovog unuka (Ferenc Šlemil). Kako je navedeno u kratkom prikazu, protagoniste romana Lasla Vegela brine to što poseduju više senki, u romanu imaju više imena (Janoš, Johan, Jovan, odnosno Ferenc, Franja, Franc), i nosioci su nekoliko identiteta (mađarskog, nemačkog, srpskog). Takvu sudbinu im nameću istorijske oluje koje generišu neprestane promene vlasti na tim etnički šarolikim prostorima. „Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile” je drama ljudi kojima su identiteti bili nametnuti, ali je ujedno i istorijska freska jednog rubnog područja Evrope.

Krajem decembra, tokom uvodne večeri manifestacije „Jedna knjiga – jedan grad”, konstatovano je da je „Balkanska lepotica” sjajna priča o identitetima i snovima običnih ljudi. Glavni likovi pokušavaju da sačuvaju jednu malu radionicu kroz istorijske potrese, a ona je svojevrsno ogledalo progresa i propadanja društva. Delatnost kojom se protagonisti bave potreba je svakog sistema i poretka, ali i dokaz večnosti ideala.

Roman „Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile” Lasla Vegela predstavlja izazov i za čitaoca i za tumača, što će ovo književno veče i potvrditi. Delo je sa mađarskog jezika preveo Arpad Vicko, a objavila ga je „Akademska knjiga” iz Novog Sada prošle godine.

Ostavi komentar

  • (not be published)