Knjiga „Gerikature” Živka Grozdanića Gere pred pančevačkom publikom

Na ovom događaju su o zbirci Grozdanićevih karikatura i tekstova, osim autora Živka Grozdanića Gere, govorili aktivistkinja Ljiljana Spasić, u ime izdavača, novosadskog ArtKult-a, Danijela Halda i novinar Nenad Živković. Susret sa pančevačkom publikom organizovali su Građanska akcija Pančevo i Redakcija sajta Pančevo Si Ti.

Kada se, pre izvesnog vremena, Živko Grozdanić – Gera latio svakodnevnog crtanja ilustracija sa lokalnim temama, bio je siguran da će „izgurati” 101 karikaturu, znajući koliko je to važno. Zašto baš toliko – nije poznato, sem izazova da svakog jutra nacrta jednu ili više karikatura o SNS-u i usput napiše nešto o Vršcu u lokalu. Priča se protegnula u nekoliko pravaca – od kritike izvesnog A. Č., kobajagi novinara, preko komičnog bota N. J., gradonačelnice D. M., sve do velelepnog komesara za Južni Banat, strašnog B. M. I, konačno, A. V… dakle, galerija likova čije je političke ujdurme pratio i beležio na svom FB profilu.

Finale projekta materijalizovao je 2017. u Velikom Središtu izložbom i druženjem u GERAMUSEUMU. Tamo smo se prebrojali, delili „hrabrost” i sa lica mesta poslali na desetine fotografija sugrađanima i onima koji bi došli, ali im se ta famozna sloboda nazire u magli, pa sve gledaju na Fejsu…

A da ne bi sve ostalo na fejs platformi, nacrtano i napisano je spakovano u knjigu Gerikature, 100 strana teksta i karikatura Živka Grozdanića Gere koji je svašta crtao i pisao, reklo bi se da je bio hrabar, imao onu stvar da baš tako zeza moćne naprednjake, stavlja ih u kontekst sa vrednostima kulturnog nasleđa, filozofije, umetnosti, demokratije… Svakoga ko je pročitao tekstove i pogledao karikature pokušavao je da uvede u lavirint nesporazuma jednog političkog mišljenja sa ostatkom sveta, jer SNS za njega ima osnovni problem – autistično gleda na svet i komšiluk.

Živka Grozdanića, za znalce, ne treba posebno predstavljati. Ipak, kako među vama ima i onih koji prvi put čuju ovo ime, nekoliko uopštenih biografskih podataka nije na odmet. Rođen u Vršcu, Akademiju likovnih umetnosti završio u Sarajevu, izvesno vreme živeo na Hvaru, a po izbijanju rata vratio se u Vršac. Tamo pokreće magazin „Košava”, časopis za vizuelnu umetnost „ArtKontext”, a javnost ga posebno pamti kao direktora i osnivača Bijenala mladih, međunarodne manifestacije koja je ostavila neizbrisiv trag u savremenom umetničkom životu Srbije i kontinuirano trajala od 1994. do 2005. Od 2005. do 2011. direktor je Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu. Na funkciji direktora MSUV, sa svojim timom, producirao je više od 150 izložbi i projekata. Kao komesar Paviljona Republike Srbije na 54. međunarodnoj izložbi umetnosti – La Biennale di Venezia (2011), za uspešno predstavljanje umetnika Dragoljuba Raše Todosijevića i prezentaciju, Paviljon Republike Srbije i umetnik dobili su prestižnu UniCredit nagradu. Izlagao je na više od 200 kolektivnih i 50 samostalnih izložbi. Od 2011. vlasnik je i direktor Geramuseuma u Velikom Središtu, kraj Vršca.

Sebe vidi ne samo kao „stvaraoca” u autonomnom svetu umetnosti već kao antropologa ili konceptualnog umetnika koji deluje u konkretnoj istorijskoj i geografskoj kulturi sa materijalnošću kulture kao specifične društvene prakse.

Ono što je možda raritet je činjenica da je Grozdanić započeo kao karikaturista i strip crtač. Ipak, pod pritiskom profesora na akademiji privremeno napušta taj jezik i počinje umetničku karijeru – kao slikar i skulptor: istražuje u polju analitičkog slikarstva, postmoderng slikarstva, komercijalnog slikarstva, kritičkog slikarstva.

Grozdanić permanentno izaziva centre moći – birokrate koji žude za apsolutnom vlašću da bi se u jednom trenutku – u drugoj polovini druge decenije novog veka – vratio karikaturi kao političkom govoru. Karikatura je „medij” ili „aparatus” političke borbe u dramatičnoj i promenljivoj konstelaciji antagonizama, konflikata i afekata.

Uz nametnuti model ograničene slobode, sistem koji ne dozvoljava kritiku, nametnute su nam kojekakve priče o odbrani slobode srpskog naroda, o mesijanskoj ulozi predsednika, nametnut nam je samo njihov model slobode i demokratije, te samo oni znaju šta je sloboda i šta valja činiti od Srbije!

Ova ekipa zalaže se za suštinsku slobodu i demokratiju. U njihovoj slobodi ima previše žrtava – to su građani. Oni su samo prividno slobodni. Davno je Ruso napisao „da demokratija počiva na uverenju da je čovek dobar, a demokratija je tu da ga učini još boljim, tako što će ga podsticati da zaviri dublje u sebe i tu pronađe nove i nove zalihe tolerancije”.

Ideja ove knjige je da rusoovsku ideju učini praktičnom i da se što pre dopre do suštinske slobode!