Tema ovogodišnje velike umetničke manifestacije jeste „Ispiranje”, sa svim svojim pozitivnim i negativnim konotacijama. Termin se može odnositi kako na ispiranje mozga, pranje novca, tako i na etnička čišćenja, uklanjanje tragova zločina ili pak na uklanjanje svih vidova različitosti i politiku zaborava.
Selektorka Bijenala umetnosti dr Sonja Jankov odlučila se za ovu temu, između ostalog, kako bi pokrila što više različitih umetničkih praksi.
– Ispiranje mi se pojavilo kao tema koja je svima razumljiva, ali može da se protumači na razne načine – kao proces kojim se nešto dobro ispire, pročišćava ili kao proces kojim se uklanja nešto što ne želimo da ostane, da se vidi. Zaista sam zadovoljna i oduševljena odzivom umetnika, njihovim veoma različitim pristupima, pa i kako su medijski i značenjski protumačili termin – rekla je Sonja Jankov, kustoskinja i naučna saradnica za humanističke nauke, na konferenciji za medije 21. maja u Galeriji savremene umetnosti.
Pored toga što se ispiranje može odnositi i na stanje iscrpljenosti, istrošenosti i neuspeh, treba imati u vidu da ono upozorava i na ekološke probleme i višestruke vidove eksploatacije Zemlje, što je važan segment 21. pančevačkog Bijenala.
Selektorka je naglasila da će o toj temi najviše govoriti radovi vrsnih teoretičara i istoričara umetnosti koji će biti zastupljeni u katalogu, te upotpuniti i objasniti koncept Bijenala. Oni se bave humanistikom, ali proučavaju i arheološka nalazišta i načine na koje zagađujemo planetu. Pored teksta Andrije Filipovića o tome šta ostaje u dalekoj budućnosti iza čoveka, o našim „fosilnim ostacima” (plastici ili nekom drugom nerazgradivom smeću), Sonja Jankov je izdvojila i rad Ivane Živaljević iz oblasti bioarheologije – o odnosu ljudi i reka i na teritoriji Vojvodine.
– Time što zalaze u daleku prošlost i daleku budućnost daju dve referentne tačke ovom bijenalu savremene umetnosti koje govori o ispiranju, a u stvari, pomenuti radovi tiču se onoga što se ne ispira, što ostaje za nama i govori o nama pre nas i o nama posle nas.
Prikazivanje nevidljivog
Ovogodišnje Bijenale umetnosti biće otvoreno u subotu, 25. maja u 16 sati u Narodnom muzeju Pančevo i trajaće do 25. juna. Publika će na otvaranju videti dva zanimljiva performansa u trajanju od po 40 minuta.
Najpre će se predstaviti francuska umetnica Barbara la Begek Fridman od 16.30 sati ispred Narodnog muzeja sa performansom „Čišćenje zemlje”. Namera ove umetnice jeste da kroz svoj rad prikaže sve ono što je nevidljivo i što je teško preneti rečima. U svom radu koristi performans, crtež, instalaciju i skulpture-objekte kako bi „zagrebala površinu stvari i otkrila šta se nalazi ispod njih”. Cilj umetničkog rada Barbare la Begek Fridman jeste da uzburka komfor i da zajedno s gledaocima i gledateljkama krene u „probijanje granica definisanog”.
Istog dana, od 18 sati u Galeriji Milorada Bate Mihailovića, Vaštag Vendel izvešće performans pod nazivom „Čist umetnik”. Reč je o pojmu koji „prvenstveno uranja u kontekst i norme svakodnevice, čime umnogome izmiče isključivosti zahteva visoke kulture”.
Kako je autor pojasnio, performans „Čist umetnik“ razvija sopstvenu definiciju i fantaziju koja bi „ojačala čovekovu vezu s prirodom bez ikakve emulacije sposobnosti drugih bića”. On ukazuje na humanistički i antropološki aspekt kao progresivnu nužnost, gde bi „organizam bio prilagođen da živi u negostoljubivom okruženju kroz umetničko-telesnu modifikaciju u kojoj se čin približava političkoj i praktičnoj socijalnoj perspektivi.”
Kao što je i običaj, narednih mesec dana publika će moći da obiđe poznate izložbene prostore i vidi radove više od dvadesetoro umetnika i umetnica različitih generacija. Naši sugrađani i sugrađanke, kao i svi gosti i gošće, biće u prilici da posete Bijenale umetnosti svakog radnog dana od 11 do 20 sati, pa i subotom.
Ove godine, višemedijske instalacije biće postavljene u Galeriji savremene umetnosti (Miloša Crnjanskog 2, kod Stare pošte), donedavnoj Galeriji savremene umetnosti (Vojvode Živojina Mišića 1) i Galeriji Milorada Bate Mihailovića. Deo postavke 21. Bijenala umetnosti gostovaće i u Narodnom muzeju Pančevo (Trumićev legat), u bivšem bioskopu „Vojvodina”, kao i u Studentskom domu. Kako je najavila Ivana Markez Filipović, urednica vizuelnog programa KCP-a, imaćemo i jednu skulpturu u prostoru, te će rad Branislava Nikolića biti postavljen na zelenoj površini kod Kruga u Gradskom parku.
Bijenale umetnosti u Pančevu održaće se uz pokroviteljstvo Grada Pančeva, Ministarstva za kulturu Republike Srbije i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
