Ciklus igranih i dokumentarnih filmova pod nazivom „Nedelja ruskog filma“ prikazan je od 29. januara do 2. februara u čitaonici Gradske biblioteke u Pančevu. Publika je imala priliku da vidi sledeće filmove: „Moskva suzama ne veruje, (kultni film sovjetske ere, iz 1979. godine) „Propast imperije. Vizantijska lekcija“ (jedino dokumentarno ostvarenje u ovom izboru), „Ostrvo“ Pavela Lungina (2006), „Jelena” Andreja Zvaginceva iz 2011. godine i „12“ Nikite Mihalkova, snimljen 2007.
Prvi dan „Nedelje ruskog filma“, kada je prikazan klasik „Moskva suzama ne veruje“, nije počeo sjajno. Zaposleni u Biblioteci su zaboravili da „zakače“ titl, a ni na licu mesta se nisu baš brzo snašli, pa je početak filma kasnio petnaetak minuta. „Tehničke” teškoće nisu narušile utisak o tome da je „Moskva suzama ne veruje“ svakako simpatičan i zabavan film u kome je većina uživala. Radnja filma je smeštena u 1958. godinu, a čini se da se od tada pa do 2018., osim tehnologije i nauke, skoro ništa nije promenilo. I tada su muško-ženski odnosi bili opterećeni istim problemima kao i sada, pojedine žene su bile svesne svojih prava i sloboda kao što su to danas. Pojava koja je, međutim, od tada donela mnoge promene jeste televizija, a gosti TV-programa su i tada dobijali pripremljene odgovore. Zbog toga je ovaj film baš interesantan.
Film „Jelena” poteže jako zanimljiva i intrigantna filozofska pitanja. Da li ima pravde, Boga, života posle smrti i kazni ako počinimo greh, zanima sve nas. Glavna junakinja, medicinska sestra Jelena, vešto je i neopaženo ubila muža koji je već umirao, i koji je nameravao da je liši nasledstva. Kako bi sprečila da njen suprug stigne da napiše testament, ona se umešala u „onaj” svet i ubrzala tok događaja, tako da na ovom svetu izvuče najveću moguću korist. Ipak, ako nema Boga, svakako ima morala, i naših ličnih odluka da postupamo kao dostojanstvena ljudska bića, pa bi Jelenu trebalo da stigne bar griža savesti. Ona svakako nije postupila pravilno, ali je pitanje zbog čega to nije ispravno. Ostali filmovi koji su činili „Nedelju ruskog filma“ takođe zaslužuju pažnju, posebno „12”.
Ova manifestacija je u Pančevu priređena prvi put, na inicijativu ovdašnjeg udruženja „Slovenska unija“ i u saradnji sa Ruskim centrom za nauku i kulturu „Ruski dom” i sa Gradskom bibliotekom.
– Naša ustanova već dugi niz godina neguje i istražuje kulturno nasleđe Rusa u Pančevu i okolini. „Nedelja ruskog filma“ je zapravo izraz naše želje da i nadalje i ubuduće u fokusu naše publike ostane ruska kultura kao takva. Cilj je bio da prikažemo ne samo najbolje filmove ruske kinematografije, za tako nešto ne bi bilo dovoljno ni nekoliko nedelja, već da izaberemo pet izuzetnih ostvarenja od kojih je svako posebno na svoj način, karakteristično po nečemu, svako nosi neku svoju priču – rekao je Dejan Bosnić, direktor Gradske biblioteke.
Bez obzira na to što je reč o filmovima koji su više puta reprizirani, pa su jednom delu publike svakako poznati, ovo je lepa ideja koju treba pozdraviti, jer se svake večeri u čitaonici Biblioteke okupljalo šezdesetak ljubitelja filmske umetnosti.
