Predstava „Mesto na koje se uvek vraćam” istražuje lična sećanja i odnos devojčica iz Pančeva prema Pančevu, postavljajući pitanje – šta neko mesto čini posebnim i sigurnim? Inspirisana Vajfertovom pivarom i njenim značajem kroz istoriju, predstava nas vodi kroz tri celine – prošlost, sadašnjost i budućnost. Glavne akterke predstave koriste koncept vremeplova, mapiraju vremenske, ali i prostorne tačke značajne za njihov grad, ali i Vajfertovu pivaru, uspevajući pri tome da ožive balove i bankete koji su se održavali pre dve stotine godina u ovom kulturnom spomeniku.
Ovaj jedinstveni pozorišni komad osmislile su i izvode devojčice iz Pančeva Petra Milićević, Ana Dimitrijević, Ljubica Vujović, Iris Radovanović, Paulina Gajan, Zoja Medenica, Minja Kozlovački, Nikolina Jovanović i Željana Zlatković, uz mentorsku podršku dramaturškinje Tijane Grumić i glumca Danila Brakočevića.
Predstava osvetljava značaj prostora u kojem odrastamo i način na koji on oblikuje naša sećanja i identitet. „Deca žele prostor u kome mogu da se osećaju bezbedno i slobodno da izražavaju svoja mišljenja i sposobnosti. Takvog prostora nikad nije dovoljno”, kažu Tijana Grumić i Danilo Brakočević o predstavi „Mesto na koje se uvek vraćam”.
Ulaz na predstavu je slobodan, a svi zainteresovani su pozvani da zajedno s mladim izvođačicama otkriju šta čini jedno mesto domom.
Predstava je nastala u okviru projekta „Sačuvajmo Vajferta” Fondacije Neozoik iz Pančeva, sa ciljem promocije ovog kulturnog dobra i podizanja svesti o značaju Vajfertove pivare, najstarije pivare na Balkanu koja je decenijama zapuštena i kojoj preti urušavanje.
Kroz kreativni proces, najmlađe građanke Pančeva istraživale su istoriju ovog prostora, ali i njegov značaj u savremenom konteksta. Predstava je realizovana u saradnji sa Kulturnim centrom u Pančevu.
Više informacija o tekućim i prošlim projektima i aktivnostima Fondacije Neozoik možete pronaći na sajtu ili Instagram nalogu.
