Kiša, i ne tako lepo ovogodišnje prolećno vreme nije omelo Pančevce da dođu i uživaju u rock’n’roll-u, 29. aprila u dvorani „Apolo”, Doma Omladine u Pančevu. Nastupali su bendovi E-play i Kanda, Kodža i Nebojša.
E-play su osim dobro poznatih stvari kao što su „Divan dan”, „Ljubica”, „Možda neko” i „Retrovizor”, izveli i pesmu „Da budemo samo dobro” koja će biti deo novog albuma, koji planiraju da objave do kraja ove godine. Taj singl, poručuje kako treba ostati optimista uprkos svim dešavanjima oko nas. Inače, njihova muzika je, kako kaže frontmenka benda Maja Cvetković, pretežno tematska i nema direktne veze s onim što se dešava u društvu, iako te spoljašnje promene i te kako utiču na tematizaciju pesama, i više je orijentisana na ono što se dešava u samom čoveku, a te unutrašnje transformacije su jednako menjale zvuk E-play-a iz albuma u album. Bend je prisutan na sceni već više od 19 godina, a mnogi muziku koju oni prave svrstavaju u alternativni rok.
Koordinator muzičkog programa Doma omladine Pančevo, Slobodan Dodić, za naš sajt je o promociji projekta „Kultura na poklon” rekao: „Ovaj projekat jeste osmišljen tako da privuče mlade koji pune osamnaest godina u 2017. godini da se prijave na konkurs, a samim učešćem na projektu dobijaju vaučer u vrednosti od 3000 dinara koji mogu da iskoriste za programe Doma omladine i Kulturnog centra, za filmove i događaje ili za plaćanje članarine u Gradskoj biblioteci. Konkurs je otvoren cele godine, a broj budućih punoletnih osoba koje mogu da osvoje ovu nagradu je ograničen na 1500 mladih Pančevaca ili Pančevki“.
Nakon energičnog zvuka i autentičnog vokala E-play-a, publika je imala priliku da čuje psihodelične tonove grupe KKN. Oni su iozvodili svoje standardne hitove kao što su „Deveti život”, „Crveni konji”, „Prekidi stvarnosti”, kao i mnoge druge koji su ovaj bend proslavili na domaćoj sceni. Grupa je nastala 1991. Godine, a Oliver Nektarijević, pevač i vođa benda, za naš sajt je rekao, „da se kroz njihove pesme uvek provlači ono što se dešava u društvu oko nas, i da čak i kad je pesma ljubavna, postoje korespondencije”. Poznat kao neko ko je bio veoma politički angažovan tokom devedesetih u borbi protiv tadašnjeg režima, na pitanje o protestima koji se ovih dana održavaju u Beogradu odgovara nam pozitivnim stavom, ali dodaje kako to ipak nije nešto što bi drastično promenilo situaciju, naročito ako se uporedi s onim što se u Srbiji dešavalo devedesetih, u doba vladavine Slobodana Miloševića. „Tada, kao i sada, ljudi jesu bili na rubu egzistencije, boreći se za gole živote, skeptični prema promeni, ali bilo je neke snage, bunta i naelektrisanja u ljudima”. Oliver naglašava kako su 9. marta ‘91. bili tenkovi na ulicama u znak protesta, mogao si da vidiš tragove gusenica na asfaltu, odnosno kolika je demonstracija sile tada bila u opticaju.
Kao odgovor na političku odluku da se u školama tokom devedesetih godina prošlog veka umesto engleskog uči ruski jezik, KKN po prvi put objavljuje svoj prvi i jedini album na engleskom „Become“ koji je tada važio za jezik neprijatelja. To je tada bilo nešto novo, nešto što se nije radilo baš tako često u našoj zemlji. Ranije su postojali albumi na našem jeziku, ali ovo je dovelo do neke nove promene i evolucije u muzici tokom poslednje dekade 20. veka, prema njegovim rečima. Najdirektnije iskazana društvena realnost u Srbiji nalazi se u pesmi „Plaše dečake”: „Ovaj sistem najboljima život uzima”, što u krajnjoj liniji aludira i na atentat na bivšeg premijera Srbije, Zorana Đinđića.
Nataša Radanov
Milan Lazić
Fotografije: Marija Todorović
