Politički, istorijski i dokumentarni roman „Slom” Nenada Petrovića promovisan je 10. maja u klubu „Kupe”, „poslednjoj slobodnoj teritoriji” u Pančevu u kojoj je još moguće da Građanska akcija organizuje ovakve događaje. O ovom delu govorili su Dragan Stojković, urednik u zemunskoj izdavačkoj kući „Mostart”, Zlatoje Martinov, književni kritičar i novinar koji je napisao recenziju za roman, autor Nenad Petrović i, u ulozi moderatora, novinar Nenad Živković.
– U romanu postoje dva istorijska toka – jedan je smešten u 1912-1913. godinu, u vreme Balkanskih ratova i pred početak Prvog svetskog rata, u koje je glavni junak Dimitrije Tucović, a drugi je savremeni, ovovekovni, u kome je nosilac radnje imaginarni lik, narator je neuspešni pisac koji stanuje na Slaviji, živi od rente i sanja da će napisati remek-delo koje će rešiti njegove finansijske i sve druge probleme. Centar fabule je „Trg”, u ovom slučaju trg Slavija, dakle Trg Dimitrija Tucovića, koji nije odabran slučajno, jer je tu početkom 20. veka bio centar socijal-demokratije u Srbiji – tu je bila radnička knjižara, sedište sindikata, to je simbol radništva u to vreme i okupljalište sveta rada, tu su se redovno susretali Lapčević, Kaclerović, Tucović, Dragović… Autor rekonstruiše odnose u tom vremenu, od onda je prošao čitav jedan vek, ali odnosi u srpskom društvu gotovo da se nisu promenili, ništa se suštinski nije promenilo, osim tehnološkog napretka i to je glavna poruka ovog romana – rekao je recenzent Martinov.
Sleva: Petrović, Martinov, Živković, Stojković
Roman je strukturiran u tri dimenzije, neobično za savremenu srpsku prozu – Tucović je u fikcionom delu prikazan kroz lik Potporučnika, koga autor nigde ne naziva po imenu, i koji sa fronta šalje potresne izveštaje „Radničkim novinama” o nepotrebnom nasilju i teroru srpske vojske nad nedužnim albanskim civilnim stanovništvom u novoosvojenim područjima, dakle na Kosovu, u Albaniji i u „Staroj Srbiji”. O pljačkama i ubistvima Albanaca na svedoči samo Tucović, nego i originalna dokumenta i izveštaji službenih lica – vojnih oficira i civilnih činovnika – iz tog vremena koja su sačuvana u arhivama. Treći nivo priče smešten je u današnje vreme, konkretno u period rekonstrukcije Trga, u kome prikazuje mnoge dimenzije sloma našeg društva, pre svega sloma moralnih vrednosti i istine.
Na prednjoj korici knjige je fontana na Slaviji, fotografisana baš u svom pink izdanju. Pevajuća, višebojna fontana na mestu na kome se pre rekonstrukcije nalazila i bista i posmrtni ostavi centralne ličnosti ovog romana upravo je simbol brisanja i guranja na marginu neprolaznog dela ovog velikog čoveka. Njegova peta sahrana u Aleji velikana na Novom groblju, uz govore ministara, takozvanih levičara Dačića i Vulina, pokazatelj je svojatanja ovog velikana kako bi bio predstavljen kao „njihova preteča”, što je, naravno, samo još jedna u nizu perverznih obmana, kao što je obmana kada delegacija SPS-a za 1. maj polaže vence na njegov grob.
Autor je objasnio da je inspiraciju za ovaj roman pronašao suočen sa činjenicom da ljudi u Srbiji pretežno ne znaju istinu o Dimitriju Tucoviću, i sa namerom da čitaocima pruži činjenice, smeštajući ih u literalni okvir.
– Tucović se zalagao da dođe do oslobođenja balkanskih naroda od viševekovne turske vladavine, ali je, avangardno za ono vreme, smatrao da to ne treba da se desi „odozgo”, akcijom nacionalnih buržoazija u, kako ih je nazvao, kolonijalnim ratovima, nego da ta promena treba da dođe „odozdo”, „iz naroda”. On je smatrao da balkanski narodi treba da žive zajedno, u federaciji, ali tako što pre toga treba da se oslobode svojih unutrašnjih okupatora, svojih, u političkom smislu, „domaćih Turaka” i da se onda, slobodni, udružuju i ravnopravno učestvuju u formiranju nove države. To se nije desilo, ujedinjenje je obavljeno na unitarističkim i monarhističkim principima – objasnio je Petrović.
Da ne bi bio etiketiran kao izdajnik Dimitrije Tucović nije izbegao vojnu obavezu i učestvovao je u oba balkanska rata i u Prvom svetskom, u kome je i poginuo pod nerazjašnjenim okolnostima, u 33. godini, novembra 1914. godine. Pogodio ga je jedan jedini metak, ispaljen u trenutku u kome na frontu nije bilo nikakvih aktivnosti.
Odgovarajući na pitanje da li je izdavanje ovog romana kulturni incident, u ovoj sveopštoj poplavi popularne istoriografske literature koja obiluju izmišljenim i nedokazivim tezama i tvrdnjama, često fantastičnim pričama, urednik Mostarta Dragan Stojković je izjavio da je ovaj roman logičan nastavak dosadašnjih izdanja knjiga Dragiše Lapčevića, Dimitrija Tucovića, Josipa Smodlake i Nikole Popovića.
– „Slom” je jedan od najdragocenijih romana koji smo do sada priredili. Teme i pogledi na društvo, svet i literaturu su potpuno izmenjeni, ali ova tema je živa čitav vek, tako da očekujem da će ova knjiga čitati i narednih godina, ma koliko je trenutno zaobilaze književna kritika i politička javnost. Problemi u odnosima Srba i Albanaca koji su eskalirali pre sto godina zbog imperijalističkog pohoda srpske buržoazije, i danas su, nažalost, vrlo aktuelni – poentirao je Stojković.
Nenad Petrović čita odlomak iz svoje knjige
Govoreći o sličnostima i razlikama u srpskom društvu kroz poslednji vek, Martinov je na kraju rekao da „iako kvantitativno različite, te dve slike se frapantno podudaraju u kvalitativnom smislu: unutrašnje ideološke podele, mržnja prema drugom i drugačijem, manija nacionalne veličine, imperijalne težnje za liderstvom na Balkanu, ratni zločini učinjeni drugim narodima i društvena trulež i korupcija ostaju neka vrsta istorijske konstante srpskog društva.”
Umesto da bude stožerna tačka za građenje budućih odnosa naroda na Balkanu, delo Dimitrija Tucovića je sistematski marginalizovano, zaključak je ove promocije kojoj je prisustvovalo svega šestoro posetilaca.
Autori:
Anita Dakić
Nenad Živković
