Kakve utiske iz Venecije, sa 57. Bijenala, nose dve Pančevke koje su prisustvovale ovoj ultimativnoj umetničkoj manifestaciji?
Snežana Baralić-Bošnjak
savetnica za poslove osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja u Gradskoj upravi Grada Pančeva
Venecijanski Bijenale, ili zvanično, na engleskom, 57th International Art Exhibition of la Biennale di Venezia, najveći je globalni spektakl umetnosti koji je ove godine otvoren 13. maja a trajaće do 26. novembra. Smotra dodatno dobija na svojevrsnoj draži ako se gostima posreći da dobiju pozivnicu za dane koji prethode samom otvaranju manifestacije. Taj ultimativni status je steklo nekoliko Pančevaca i Pančevki, a to divno iskustvo doživeli su sugrađani upućeni poslom ili sklonostima na umetnost i pre dve godine, kada je izlagao naš pančevački umetnik Ivan Grubanov. On je i tada , kao i sada, omogućio da se uživo, i iz neposredne blizine upoznamo sa dostignućima svetske umetničke scene.
Umetnici su u centru ovogodišnjeg projekta Bijenala – otud i naslov Viva Arte Viva – okupirali su tradicionalne prostore u Arsenalu, Đardinima, a bili su rašireni i po celoj Veneciji. Impresioniraju dizajni umetničkih postavki koje dozvoljavaju da se lako komunicira sa delima. Najbliskiju komunikaciju sam ostvarila u Britanskom paviljonu u Đardinima, gde su bili izloženi radovi umetnice Phyllida Barlow, poznate po svojim kolosalnim skulpturama. Ona koristi jeftine materijale kao što su iverica, karton, gips, cement, tkanine i, naravno, boje. Nametljivi i invazivni vajarski objekti su raspoređeni tako da izgledaju još masivniji u skučenom prostoru.
Phyllida Barlow
Edi Rama je poznatiji kao premijer Albanije i kao gradonačelnik Tirane u tri mandata tokom kojih je sigurno mnogo učinio na urbanom (re)dizajniranju i regenerisanju glavnog grada, pa i ne čudi što je dobio veliki zid u Centralnom paviljonu u Đardinima da ga oslika u vidu nekog tapeta.
Edi Rama
Zimbabwe Pavilion Deconstructing Boundaries – Exploring Ideas of Belonging se nalazi blizu vaporeto stanice San Zecceria. Izdvojila bih njihovog umetnika Charles Bhebe-a, čiji radovi ukazuju na problem identifikacije u globalnom tehnološkom svetu, ispituju i društvene percepcije, ali sa nadom da žudimo da pripadamo jedni drugima.
Charles Bhebe
Umetnika iz Danske Therry Geoffroy sam srela na putu ka izložbi kontraverznog umetnika Demine Hirst-a koji pledira da pomeri pažnju celokupnog Bijenala na svoju izlozbu „Treasures from the Wreck of the Unbelievable“ u Punta della Dogana, kao i u Palazzo Grassi. Pomenuti Danac je samostalni performer i interesantan je jer očigledno želi da provocira na lucidan način svojim malim kamperskim šatorom na čijim je stranama napisao u vidu grafita Viva Hypocrisia Viva i What is fake art?
Thierry Geoffroy
Hassan Khan, pionir egipatske umetničke andergraund scene, predstavio se ambijentalnom i zvučnom instalacijom na kraju Arsenala u prekrasnom parku koji korespondira sa njegovim radom pod nazivom Compositio for a Public Park. Kan je dobio specijalno priznanje na Venecijanskom bijenalu – Srebrnog lava kao obećavajući mladi umetnik.
Kanov rad možete videti ovde:
Ivana Markez Filipović
urednica programa vizuelnih umetnosti Kulturnog centra Pančeva
Zahvaljujući dobroj volji Gradske uprave Grada Pančeva, Kulturnog centra Pančeva, i našem predstavniku na 56. Venecijanskom bijenalu 2015. godine, Ivanu Grubanovu, mala grupa Pančevaca je uspela da ostvari svoju misiju – da poseti 57. Bijenale. Ovo kulturna manifestacija je jedinstvena prilika da se umetnost sa naših podneblja upiše na svetsku mapu umetničkih dešavanja. Umetnička rešenja paviljona su varirala od čisto tehnoloških inovacija ,preko klasičnih likovnih medija, tradicionalnih, inovativnih i konceptualnih, do vrlo zastupljenih postavki koje su potencirale prirodne materijale i ručnu izradu. Moju pažnju su privukli paviljoni Kube, Brazila, Velike Britanije, Nemačke, Rusije i Australije, a bilo je i vrlo upečatljivih pojedinačnih predstavljanja umetnika u Arsenalima.
Paviljon Kube
Opšti utisak je da je iza ove manifestacije stoji ogroman organizacioni tim, puno osoblja spremnog da pruži izuzetne usluge i konačno velika i za nas nezamisliva finansijska konstrukcija. Uporedo je u dva prostora otvorena izložba Dejmijena Hersta (1965) pod nazivom „Blago sa olupine neverovatnog“ („Treasures from the Wreck of the Unbelievable“), koja skoro da je zasenila ostale sadržaje Bijenala.
Kad ostavimo na stranu generalije, Venecija sama za sebe diše magičnim vazduhom koji vas opija i tera vas da zaboravite i ko ste i odakle ste.
Foto: Snežana Baralić-Bošnjak
