Druge dve večeri XX Pančevačkog džez festivala (4. i 5. novembra), kako se ispostavilo, nisu u potpunosti opravdale očekivanja poznavalaca džeza, bar ne u pogledu pompezno najavljenih hedlajnera. Međutim, i tu se pre može polemisati o ukusima, strastima, određenim muzičkim konceptima i otvorenosti ka publici, ali ne i o produkciji – ona formalno jeste bila na visokom nivou.
Svake godine Pančevački džez festival išao je malim koracima dalje. Od „Džeza i mode” – ideje Vladimira Mitrovića, koji je manifestaciju osnovao, i Miloša Krstića, prvog umetničkog direktora, koji se potrudio da se ta ideja razvije – stigli smo do prepoznatljvog festivala, dvadesetog rođendana i bogatog četvorodnevnog programa. Njegovom razrastanju doprineo je i pančevački bubnjar Dušan Ivanišević, koji je lokalni događaj otvorio za svetske muzičare, a i Vojislav Pantić, koji je tu tradiciju nastavio i dao ovom kulturnom događaju još markantniji pečat podigavši ga na viši nivo. Njihovo džezersko pregalaštvo biće zabeleženo u najavljenoj obimnoj monografiji, a tekstove iz istorije Pančevačkog festivala pisaće ljudi iz celog sveta.
Izvan žanrovskih okvira
Srpska džez scena ima čime da se ponosi, sa sigurnošću se može konstatovati, a tu tezu u potpunosti je potvrdio sastav „Fish in Oil”, nastupivši treće večeri glavnog festivalskog programa. Taj bend, nastao još devedesetih u Prištini, nije uvek delao u ovoj petočlanoj formaciji, niti se vodio za istom vizijom. Poslednjih godina, gitarista Bratislav Radovanović, autor kompozicija, našao je sebi muzičke istomišljenike i sa njima za kratko vreme snimio tri albuma. Bez ikakve skučenosti i ograničenosti u ispoljavanju svojih zamisli, zajedno su oblikovali aranžmane i doprineli da „Fish in Oil” zazvuči poput izvora najčistije energije, ne uklapajući se ni u kakve žanrovske kalupe. Kombinovanjem džeza, roka, panka, filmske muzike, eksperimentalnih zvukova, i ko zna čega sve još, dobili su na autentičnosti i kompaktnosti.
Grupa „Fish in Oil”: „Tri ključa” za vožnju srpskom svakodnevicom – Foto: Aleksandar Stojković
Ovom prilikom predstavili su uglavnom kompozicije sa poslednjeg, dvostrukog albuma „Tri ključa”, koji je snimljen krajem prošle godine za „Metropolis Music”. Koncert su otvorili „Belom česmom”, a potom su se nizale numere „Borselino”, „Veljko”, preko politički angažovane „Ivica i marica” i „Melanholije”, do „Green Card”-a. Bila je to svojevrsna vožnja kroz našu svakodnevicu, kroz naše neprestane susrete sa realnim ili pak nadrealnim, bez iznenađenja, čak sa ruganjem. Radovanovićeve zanimljive muzičke teme, najčešće melodične, bile su propraćene izuzetnim zvučnim razrastanjem, pružajuži pun i snažan doživljaj, potkrepljen bogatim različitim ritmičkim obrascima i upečatljivim improvizacijama. Stav članova „Fish in Oil”, duhovit i pozitivan, oličen i kroz svirku, dokaz je da se sa velikim ulogom, sa iskrenim zalaganjem, nešto ipak može promeniti/pomeriti, pa makar to bila i ta zelena karta u budućnosti. Pa makar to bio nezaboravan muzički ugođaj koji je osvojio publiku, u datom trenutku.
Nakon energetskog prštanja „Fish in Oil” nastupila je, prvi put u Srbiji, američko-francuska pevačica Čajna Mozis sa svojom grupom i priuštila posetiocima Džez festivala, za razliku od njenih prethodnika na sceni Kulturnog centra, besprekorno osmišljenu i uigranu predstavu. I nekom ko nije upoznat sa biografijom Čajne Mozis bilo je jasno da je njen atraktivan, zabavljački nastup usko vezan za glumu i talenat da se publici – katkad baršunastim glasom, katkad šapatom i scenskom zavodljivošću i promišljenošću – uvuče pod kožu i ostvari odličnu komunikaciju. Njen kabaretski šou obuhvatio je uglavnom autorsku muziku sa poslednjeg albuma „Nightintales”, žanrovski objednjujući džez, bluz, soul i pop, a dolazak u Pančevo i koncert pred prepunom salom desio se u sklopu Čajnine aktuelne evropske turneje.
U otkačenim improvizacijama
Poslednje veče XX Pančevačkog džez festivala donelo je još jedno prijatno iznenađenje u vidu benda Danijela Erdmana „Velvet Revolution”. Premda su saksofonisti ove godine odneli prevagu, način na koji se Erdman saopštavao koristeći svoj muzički instrument bio je poseban dar odabranoj publici, onoj koja nije punila salu samo kad sviraju tzv. festivalske zvezde.
Danijel Erdman i „Velvet Revolution” završne večeri festivala – Foto: Aleksandar Stojković
Iako je najavljen kao „tihi heroj evropskog džeza”, što je možda zazvučalo preterano, Erdman je svojim nastupom sasvim opravdao jednu takvu etiketu. Posebnog senzibiliteta, melodičnih i lucidnih ideja, on i njegova ekipa, koju čine Teo Sekaldi (violina, viola) i Džim Hart (vibrafon), zanesenjački, u duhu pravih džez posvećenika, predstavili su album „A Short Moment of Zero G”. Od početka svirke, od numere „A Short Moment…” sa kojom su slušaocima dozvolili da uplove u njihov topao i zanimljiv muzički svet, oni su usredsređeno i sa velikim sviračkim umećem, lagano otkrivali šta sve pomenuti album, snimljen za mađarsku kuću BMC, krije. Bile su tu „Quand j’etas petit je rêvais d’etre pauvre” („When I was young, I dreamed to be poor”), predivna „Velvet Revolution”, a zatim i uskomešana i vedra „Still a Rat”, „I See a Strange Light” i „Infinity Kicks In”. Erdman je svoju publiku duhovito i neposredno proveo kroz repertoar, nagoveštavajući šta se skriva iza određenih kompozicija. Bez klasične ritam-sekcije, sve troje muzičara imalo je dovoljno prostora da u svom interptretativnom stilu nadomesti ovaj „nedostatak”, služeći se različitim zvučnim efektima i tehnikama. Čak i u najvećem improvizatorskom žaru, kada je svako išao za svojim trenutnim porivima, oni su tim kompozicijama davali zaokruženost, smislenost. A njihova težnja ka sazvučju, ka skladu kao razrešenju, bila je neodoljiva:
Erdman, Sekaldi i Hart, prepuštajući se strastvenim i otkačenim improvizacijama, tačno su znali kuda idu i šta žele da kažu, za razliku od muzičara u samoj završnici festivala, kada su se pred publikom našli trubač Ambroz Akinmusire i njegov kvartet.
Akinmusire je već nastupao u Beogradu i verovatno su njegov neosporni dar i virtuoznost, koje je selektor Vojislav Pantić primetio, bili u prvom planu prilikom uvrštavanja te američke zvezde u program ovogodišnjeg Pančevačkog džez festivala. I zaista, on jeste trubač nesvakidašnjeg talenta koji slušaoca ume da držim budnim. Pun je iznenađenja i čudnih efekata, i ko jednom čuje njegov neobičan ton, neće ga zaboraviti. Tim tonom i slobodnim improvizacijama on je držao pažnju publike, ali čini se da to nije bilo dovoljno da bi je zadržao do kraja koncerta. Aranžmani njegovih kompozicija bili su poprilično nekompaktni, a harmonije izlomljene. Muzika koju je Akinmusire izveo sa svojim kvartetom bila je hermetična, teško je komunicirala sa slušaocima. Njihovo izvođenje delovalo je samodovoljno i svodilo se na blokove bravuroznih soliranja, nažalost, repetetivnih, jednoličnih i neslušljivih, što je doprinelo da deo publike napusti salu pre kraja koncerta.
Javni časovi mladih džezera – deo pratećeg programa manifestacije – Foto: Aleksandar Stojković
Tokom trajanja festivala, učenici džez odseka muzičkih škola „Stanković” iz Beograda i „Josif Marinković” iz Vršca održali su u okviru pratećeg programa javne časove i zagrevali publiku za koncerte afirmisanih umetnika, a imali su priliku i da razgovaraju sa bendliderima i nauče nešto od njih u sklopu radionica koje je organizovao tim Kulturnog centra. „Schime Trio”, ansambl saksofoniste Luke Ignjatovića, nastupao je svake noći u foajeu nakon oficijelnog programa, pokušavajući da namami i ostale muzičare da se pridruže u džemovanju. Na istom mestu, svih dana, posetioci festivala uživali su u fotografijama Želimira Gvojića, u izložbi pod nazivom „Objektivom subjektivno – džezerski”. Njegovi majstorski radovi upotpunili su obeležavanje Pančevačkog džez festivala, podsećajući posetioce i organizatore na to koliko je važno biti na pravom mestu u pravo vreme.
Kako kažu organizatori, ove godine prodato je preko hiljadu karata, a na sceni Kulturnog centra nastupilo je više od 50 izvođača iz 12 zemalja. Jubilarno izdanje Džez festivala podržalo je šest diplomatskih predstavništava i kulturnih centara, a njihovi atašei, sekretari i zamenici ambasadora obratili su se brojnoj publici tokom festivalskih večeri. Ministarstvo kulture i informisanja RS i Grad Pančevo obezbedili su finansijska sredstva kako bi ova manifestacija uobličila svoj program na vreme i omogućili našem gradu, bar jednom godišnje, da bude stecište vrsnih muzičara i kritičara, kao i pravih ljubitelja džez muzike.
Noseća fotografija: Aleksandar Stojković
