Prethodni deo teksta možete pročitati ovde
Početak i najvećeg predmeta uvek se nalazi u nekom, na prvi pogled beznačajnom događaju. Tako je bilo i taj put. Jedan operativac u neformalnom tonu započne neku priču. A o čemu bi drugom operativci pričali nego o poslu. Svaki novi, u moru već započetih predmeta, doživljava se kao nepotreban teret, pre svega zato što su prve indicije nedovoljne za bilo kakav zaključak. Prisutni nevoljno slušaju, ali obožavaju da reaguju:
– Da, da, veliki je to kriminal… Koliko kažeš? Nije izdao dve otpremnice?
Nakon neizostavne šale usledi i racionalno razmišljanje:
– Sa tim ćemo se mlatiti dan i noć, izgubićemo grdno vreme uludo, a vidiš kol’ko posla imamo. I biće dobro ako ti tužilac prihvati i falsifikat.[1]
Međutim, uporni kolega je „terao po svome.”[2] Videvši skoro u svemu kriminal, zagrizao je po običaju, a onda predmet više nije ispuštao. Posle samo par profesionalno izvršenih početnih provera, ukazali su se tragovi koji su, začudo brzo, otkrili težak oblik organizovanog finansijskog kriminaliteta. Bilo je to u jesen 2006. godine. Šest godina je bilo dovoljno da se pod okriljem nove vlasti uspostave centri organizovanog finansijskog kriminaliteta. Tačnije, uspostavljeni su ranije, a tada su otkriveni.[3] Jedan takav centar koristio je usluge dva fantomska preduzeća sa prividom legalnosti, fiktivno registrovanih u Pančevu.[4] Nelegalan promet jednog preduzeća za godinu i po dana iznosio je oko 250 miliona tadašnjih dinara (oko tri miliona evra). Taj promet ostvaren je fiktivnim poslovanjem sa oko tridesetak preduzeća, uglavnom iz Beograda. U mrežu ta dva fantomska preduzeća upadao je adekvatan procenat poreskih prihoda, umesto da ode u budžet.
Bez obzira na težinu predmeta, ništa to ne bi bilo strašno da neka od upletenih preduzeća nisu imala zvučna imena. Dovođena su u vezu sa vladajućim političkim strankama i imala veliku potencijalnu moć. Ta činjenica je trenutno bacila tamno svetlo na predmet i na delu nam pokazala gde prestaje moć vladavine prava, a gde počinje moć političke korupcije. Uspešna realizacija predmeta oštro se kosila sa političkom korupcijom.
Procenivši značaj predmeta izvestio sam odeljenje za privredni kriminalitet MUP-a. Prva informacija je, kao i uvek, pozitivno prihvaćena. Takođe, prihvaćen je i moj predlog da se u Pančevu održi radni sastanak. Za njegovu pripremu imao sam jedan ceo dan. Imajući na raspolaganju vrednog kolegu iz operativne analitike koja se tek formirala, odlučio sam da napravimo prezentaciju. Obilje prikupljenog materijala i složeni način izvršenja krivičnih dela, kao i neiskustvo u izradi prezentacija, učinilo je da rad na njenoj izradi traje do ranih jutarnjih sati. Isplatilo se. Prisutni su bili oduševljeni svime što smo do tada otkrili, kao i inovativnim prezentovanjem.[5]
Načelnici iz MUP-a naložili su da narednog dana prezentaciju ponovimo u sedištu MUP-a pred svim operativcima privrednog kriminaliteta. Bio je to poseban vid priznanja za tek započeti rad. Predmet je dobio pažnju MUP-a, time i pun procesni tretman iako je primena posebnih istražnih tehnika bila u povoju.[6] Naziv predmetu dao je tadašnji načelnik gospodin Zoran Đokić koji je kao vrhunski policajac dobro procenio značaj predmeta te ga je maskimalno podržao.
Sa takvim vetrom u leđa usledile su intenzivne provere po svim pravilima kriminalistike. Za relativno kratko vreme prikupljena je obimna dokumentacija te je dokazano da je veći broj preduzeća protivzakonito poslovao. Bio je to izuzetno dobro obavljen posao. Veliki deo spornog poslovanja bio je zaokružen. Moglo se pristupiti realizaciji čiji je cilj sinhronizovano hapšenje osumnjičenih i podnošenje krivičnih prijava. Rad na predmetu je svakako trebalo nastaviti. Međutim, desilo se sasvim suprotno, predmet je zadržan u MUP-u kako bi se na njemu, po prvi put, primenila jedna od danas rutinskih mera analitičke obrade. Cilj je bio da se na osnovu poslovne dokumentacije umreže sva nezakonita poslovanja. I ta analitička aktivnost je trajala, i trajala, i trajala… i nikada nije okončana!
I dok smo čekali da se predmet nikada ne okonča, ubrzo su početkom 2007. godine usledili izbori. Što je u praksi značilo da se ceo predmet i sve aktivnosti na njemu preliju topljenim olovom. Кada je prošlo dovoljno vremena, načelnik gospodin Đokić pozvao je u sedište MUP-a mene i dva vodeća operativca gospodina Ilića i gospodina Кostića. Nimalo nadmeno, što je za MUP bila retkost, već krajnje ljudski, pa i drugarski, rekao nam je da smo mi uradili svoje, da su sada izbori te mora da se sačeka nova vlada, i da dalje od nas ništa ne zavisi. Gospodin Đokić nije morao ništa od toga da nam kaže, ali jeste, jer se ispred njegovog imena uvek pisalo „gospodin”.
Na sve to je načelnik iz Pančeva rekao da mi tu ništa ne možemo, da smo predmet dobro uradili, a da ćemo biti nagrađeni kada ga realizujemo. Bilo je to krajnje licemerno jer je bilo jasno da predmet nikada neće biti realizovan. Posle nekog vremena predmet je par puta prosleđivan iz MUP-a u Pančevo i obrnuto, kao ping-pong loptica. Pamtim da smo ga zadnji put iz Pančeva dostavili MUP-u. Nakon par godina krivičnoprocesnog vakuma tužilaštvo je dopisom tražilo informaciju o zaboravljenom predmetu. Uputili smo ga na MUP, koji je odgovorio da predmet nije kod njih. To je bio kraj predmeta blagovremeno prelivenog topljenim olovom. Mi koji smo na njemu radili sećali smo ga se jedno vreme sa gorkom ironijom kao simbola zloupotrebe. Govorili smo za svaki predmet koji je bio povezan sa politikom da će da prođe kao „Fasada”.
* * *
Početkom 2007. godine srela se dvojica kolega, jedan duboko zavaljen u udobnost palate MUP-a, drugi duboko ukopan u rudnik borbe protiv kriminaliteta. Pita ovaj iz rudnika onog iz palate:
– Šta ima novo u MUP-u?
– Nisi čuo?
– Nisam!
– Postavljen je novi načelnik Sektora unutrašnje kontrole policije.
– Pa ko je?
– Kako da ti objasnim… Onaj što su mu ruke bile vezane!
– Kako bre?
– U međuvremenu je napredovao, postao je načelnik UКP-a i pomoćnik ministra policije.
– Dokle li bi dogurao da mu ruke nisu bile vezane?
To kadrovsko rešenje zabeležio je dnevni list Danas: „Ljubinko Nikolić, pomoćnik ministra policije i načelnik Sektora unutrašnje kontrole, rekao je: – Od preuzimanja dužnosti nije bilo opstrukcije našeg rada. U nastavku je naveo da će njegov prioritet biti i vraćanje poverenja građana u policiju.”[7] Кraj citata.
– Pa jel vraćeno poverenje građana u policiju?
* * *
Svaka se vlada trudila da vrati poverenje građana. To je do sada bilo gotovo nemoguće. Stoga vlada lukavo pokušava da povrati poverenje građana u policiju. Кako je tek to nemoguće, onda pokušava da predstavi stanje onakvim kakvo nije. Medijsko-propagandne, manipulativne aktivnosti stupaju na scenu.
Da li je uopšte moguće da narod ima poverenje u policiju, a da ga istovremeno nema i u vladu? I obrnuto. Da, bilo bi moguće da vladavina prava postoji u visokom procentu, tj. da je vlast podeljena. Kada vladavina prava ne postoji, onda je poverenje građana u vlast u celini, pa i u svaki njen segment, nemoguće. Međutim, vlast na tom stepenu odsustva vladavine prava uspostavlja privid. Medijskim manipulacijama moguće je ostvariti privid vladavine prava u znatnom delu javnog mnjenja koje nema izgrađen kritički stav ni sposobnost da pronikne u medijske manipulacije, te je njima podložan. Da vidimo kako je sve to prikazala Vlada 2004. godine.[8]
Sve vlade su vodile borbu protiv korupcije, a kako su to činile, najbolje se vidi iz elementarnog nepoznavanja fenomena o kojima se izjašnjavaju. Кada političari govore o „kriminalu i korupciji”, to je još i razumljivo jer se njima po nekom pravilu dozvoljava da pričaju o svemu, pa i o onome što ne znaju. Ali u ovom slučaju imamo izveštaj predsednika Vlade povodom prvih sto dana:„Vlada Srbije od prvog dana vodi borbu protiv kriminala i korupcije. Vlada pokazuje odlučnost u primeni zakona koji mora biti jednak za sve.”[9] Ministar unutrašnjih poslova u navedenom izveštaju ne spominje ni korupciju, a naročito ne spominje političku korupciju. On ističe da je u Ministarstvu posebna pažnja poklonjena zakonitosti u radu, korektnom ophođenju policije sa građanima i uspostavljanju moralnog kodeksa. Ubisto premijera, rad na rasvetljavanju svih okolnosti sa tim u vezi, kao i pobuna JSO nigde nisu ni spomenuti. Navedeni događaji imaju nemerljiv značaj za celo društvo te ih navodim bez obzira na to što su prethodili Vladi (2004-2007) koju analiziram.
Epilog postpetooktobarske reforme policije su: ukinuti činovi, donet Zakon o policiji, uveden generalni inspektor policije, navodno se radilo i na depolitizaciji. Najkonkretnije što je postignuto odnosi se na organizovani kriminalitet. Za njega je obezbeđen koridor za bezbednu tranziciju u sve sfere društva.O tome nam najbolje svedoče predmeti koje navodim u nastavku.
* * *
Prva decenija XXI veka, obeležena je privatizacijama koje su označene kao pljačkaške. Besomučna pljačka budžeta sprovedena je putem regresiranja mineralnog đubriva koje se u kontinuitetu dešavalo od 2008. do 2010. godinena celoj teritoriji Srbije i u dubini i u širini celog društva. Na to su dodate zloupotrebe u prometu komercijalnog (neregresiranog) đubriva iz pančevačke Azotare. Zanimljiva je uloga koju je u delu navedenog kriminaliteta imao gospodin Zvonimir Nikezić (odgovorno lice „Ces mekona”) i prijatelj predsednika Vlade Republike Srbije Mirka Cvetkovića. Ozbiljne sumnje postoje u pogledu direktne umešanosti vrha državne vlasti u sve navedne oblike kriminaliteta sa đubrivom, uključujući i Vladu, pojedine resorne ministre, pa čak i samog predsednika Republike.[10] Naravno, sve je činjeno tajno i prikriveno kako se nikada ne bi otkrilo; i sa dubokim uverenjem da se to nikada neće desiti.
Kako na to reaguje Vlada? Okruglim stolom protiv korucije. Otvarajući ga 18. 6. 2010. godine predsednik Vlade Mirko Cvetković je istakao da je proširenje i intenziviranje borbe protiv svih oblika kriminala i korupcije jedan od ključnih prioriteta Vlade.[11] Sudeći po rezultatima izbora koji su usledili nepune dve godina nakon otvaranja Okruglog antikorupcijskog stola, narod im nije poverovao.
Pre nego što smo dobili pobednika navedenih izbora, jedan, po mnogo čemu bizaran događaj, dobio je pažnju medijske zvezde, a možda čak i presudno uticao na izbor pobednika!? U njemu su glavne uloge imale čistačice jedne osnovne škole u Pančevu i pančevački Odsek za privredni kriminalitet.
U sledećem nastavku, 2. avgusta: Akcija „Metla”
[1] Smatralo se nedostojnim za iskusnog operativca da mu predmet bude krivično delo falsifikovanje službene isprave.
[2] Kolega Kostić bio je poznat po upornosti, sumnjičavosti i efikasnosti. To ga je preporučilo za prelazak u MUP, odakle je penzionisan.
[3] Naravno da ni petooktobarska promena vlasti nije obustavila zloupotrebe i poreske utaje. One nikada nisu prestale.
[4] Detaljnije u: Janković Siniša, Fantomska preduzeća kao oblik kriminalne delatnosti, Bezbednost br. 1/2006. Beograd, 2006, str. 90.
[5] Sastanku su prisustvovali: dva rukovodioca iz MUP-a, rukovodilac iz Pančeva, javni tužilac iz Pančeva, naravno i tim postupajućih operativaca pojačanih legendarnim kolegom Dušanom Panićem iz Vršca.
[6]U posebne, tj. specijalne istražne tehnike spadaju angažovanje prikrivenog islednika, sklapanje simulovanih pravnih poslova i pružanje simulovanih usluga, nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora i komunikacija drugim tehničkim sredstvima, kontrola poslovnih i ličnih računa osumnjičenog i kontrolisana isporuka.
[7] https://www.danas.rs/drustvo/od-preuzimanja-duznosti-nije-bilo-opstrukcija-naseg-rada/ – 21. 3. 2007.
[8] Vlada Vojislava Koštunice bila je na vlasti od 3. marta 2004. godine do 15. maja 2007. godine.
[9] https://www.srbija.gov.rs/extfile/sr/45593/100cyr.pdf
[10] Sve to je prilično detaljno opisano u knjizi Oči u oči sa političkom korupcijom, ali i u tri optužnice protiv više od četrdeset lica na osnovu kojih se već više godina vodi sudski postupak.
[11] https://www.srbija.gov.rs/vest/134066/vlada-u-potpunosti-posvecena-borbi-protiv-korupcije.php
Tekst je preuzet iz studije Siniše Jankovića Kako je jedna ceduljica srušila MUP (Esej o vladavini prava u srbiji na primeru MUP-a), koju je aprila 2021. godine objavila organizacija civilnog društva Institut za istraživanje korupcije Kareja, Pančevo, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo Srbija pruženu za realizaciju projekta „Vladavina prava (ili političke korupcije) u Srbiji, na primeru MUP-a”.
Pančevo Si Ti će u tokom jula i avgusta, četvrtkom i ponedeljkom objavljivati delove knjige. Oprema teksta redakcijska.
Siniša Janković (1961, Vranje) je policijski inspektor u penziji. U MUP-u je radio 31 godinu, najduže na poslovima suzbijanja privrednog kriminaliteta. Bio je član radne grupe MUP-a koja je istraživala 24 sporne privatizacije. Magistar je političkih nauka i autor više radova o političkoj korupciji, kao i dve knjige iz ove oblasti, Oči u oči sa političkom korupcijom i Kako je jedna ceduljica srušila MUP. Predsednik je Upravnog odbora Udruženja Institut za istraživanje korupcije Kareja.
