Prethodni deo teksta možete pročitati ovde
4. Radna grupa je način da se reši sistemski i dugotrajni a ne vanredno nastali problem – zabluda.
Bilo bi dobro da je to moguće, ali nije – istina.
Vladavina prava u Srbiji je do 2012. godine dugotrajno i sistemski narušavana. Uostalom, to je jedan od razloga zbog kojih je dotadašnji režim pao sa vlasti. O tome da li je i u kojoj meri vladavina prava urušavana i nakon 2012. godine može se zaključiti čitajući ovaj skromni tekst. Prilog su i dva teksta koja su mu, u ovoj ediciji, prethodila.
Radna grupa objektivno nije mogla da reši tako veliki društveni problem. Bio je to samo pokušaj gašenjа požara. Stoga je upitna stvarna želja onih koji su imali moć da o rešenju problema odlučuju.
5. Radna grupa za sporne privatizacije proveravala je samo sporne privatizacije – zabluda.
Tim br. 11. Radne grupe је sudeći po medijski vidljivim informacijama o aktivnostima svih 26 meseci proveravao samo promet mineralnog đubriva – istina.
Zadatak Radne grupe naveden je u njenom nazivu. Dakle, ispitivanje i rešavanje privatizacija koje su prethodnih godina označene kao sporne. Ako pogledamo rezultate rada npr. tima br. 11 videćemo nešto drugo. Počevši od 24. 11. 2012. g. podneo je ukupno šest krivičnih prijava. U kratkom periodu podneo je pet krivičnih prijava kojima je obuhvaćeno tj. uhapšeno 39 lica. Tada je to bilo duplo više u odnosu na sve ostale timovi Radne grupe zajedno. Šesta krivična prijava kao poslednja epizoda serije zloupotreba sa mineralnim đubrivom, podneta je nakon puno neizvesnosti godinu dana kasnije i povećala broj uhapšenih na 42. Taj rezultat brojčano ni jedan drugi tim nije ni približno dostigao. Sve to bilo je u vezi sa prometom mineralnog đubriva iz Azotare. Ukupna pričinjena materijalna šteta samo u predmetu Azotare glasi: neosnovano je naplatila 942.310.450 dinara regresa (od ukupno joj isplaćenog 1.600.000.000 din. na ime regresa). Time je za isti iznos oštećen budžet Srbije. Šteta naneta Azotari iznosi: 3.745.000.000 din. Plus još oko dvadesetak predmeta sa manjim iznosima što bi podiglo ukupnu štetu na preko četiri milijarde dinara. Promet regresiranog đubriva iz Azotare potpuno je obrađen, time bi morali da budemo zadovoljni. Takođe zadovoljstvu doprinosi i sada aktivan sudski postupak protiv svih uhapšenih.
Kada malo bolje pogledamo navedene rezultate, vidimo da je u pitanju jedna ista stvar – zloupotrebe sa regresiranim đubrivom. Logično se opet pitamo:
– Gde je tu privatizacija?
– Nema je!
Onda ispada da je Radna grupa bila za sumnjivo regresiranje đubriva, a ne za sumnjive privatizacije? Kako je reč o kriminalitetu koji se prostire do samog vrha države, smatramo ne samo opravdanim već i neophodnim da mu se posveti pažnja. Tim br. 11 uradio je mnogo toga, ali nažalost, ni u tom ni u bilo kom drugom predmetu vrh političke korupcije nije odgovarao.
Ako je sporno da li je privatizacija Azotare proveravana (a nije sporno), onda je nesporan jedan drugi, možda i veći predmet političke korupcije. Reč je o višegodišnjoj zloupotrebi regresiranog đubriva, kasnije i neregresiranog, tj. komercijalnog. Rad na dokazivanju zloupotreba sa regresiranim mineralnim đubrivom pančevački operativci započeli su 2010. godine. Iako su se provere odvijale teško i mučno, uspeli smo da prikupimo znatnu količinu dokumentacije koja je uz do tada izvedene provere jasno ukazala na odgovorna lica koja treba da budu uhapšena; naravno, pod uslovom kada i ako se za to stvore „prilike”. Tako da smo sa uveliko obrađenim predmetom zloupotreba regresiranog đubriva ušli u Radnu grupu. To se pokazalo kao spasenje, ubrzanim aktivnostima, uz svu moguću logističku i svaku drugu pomoć UKP-a, tim br. 11 zajedno sa znatnim delom Radne grupe, 24. 10. 2012. godine uhapsio je bivšeg ministra poljoprivrede Sašu Dragina, privremenog zastupnika kapitala Azotare Vujačića (inače i na funkciji zamenika generalnog direktira JP „Srbijagas”), zamenika direktora Azotare Grujića i još šestoricu odgovornih lica iz drugih značajnih preduzeća poput PKB-a, Ces Mekona i dr. Onda je krenula serija hapšenja. Krajem 2012. i početkom 2013. godine medijsko nebo bilo je preplavljeno vestima o hapšenjima tajkuna i visokih predstavnika bivše vlast. Primer su uhapšeni bivši ministri: Oliver Dulić, Saša Dragin, Predrag Bubalo i svakako veoma značajna ličnost označena kao „najbogatiji Srbin” – Miroslav Mišković. Činilo se da se san ostvaruje. Iako je to bila osnovna zabluda, moramo da kažemo da je najlepša.
* * *
Ovde je prilika da se nadovežemo na pozitivne činjenice i istaknemo ih. Naravno da ih je bilo, to je nesporno. Naravno da smo na sve ostvarene rezultate jako ponosni. Reč je o efektu koji je cela Radna grupa ostvarila. Ukupno je uhapšeno preko stotinu osumnjičenih, među kojima i tri bivša ministra, najbogatiji Srbin i veći broj privrednika koji su do hapšenja važili ne samo kao uspešni ljudi, već i kao oni kojima niko ništa ne može. Podnetim krivičnim prijavama dokazana je pričinjena materijalna šteta u iznosu od blizu 900 miliona evra. Ti rezultati su impozantni. Vredni su svake pažnje koja je u takvim prilikama uobičajena, a tada je izostala. Plod su danonoćnog i samopregornog rada velikog broja operativaca privrednog kriminaliteta, članova Radne grupe.
Da li na te pozitivne rezultate nešto baca senku? Navedeni statistički podaci jasno govore da nisu svi predmeti opstruisani. Naravno da nisu. Naprotiv, oni su bili nužno potrebni. Poslužili su kao primer šta se može desiti svima koji su se o zakon ogrešili, a takvih je bio priličan broj. Oni koji su sa pravom očekivali da ih jedno jutro probude operativci Radne grupe nisu sedeli skrštenih ruku, već su radili proaktivno. Radili i posao odlično uradili.
Nakon opisanih zloupotreba u prometu regresiranog đubriva u Azotari moramo da pitamo: da li je samo Azotara prometovala regresirano đubrivo? Odgovor nas vodi na ivicu crne rupe političke korupcije.
6. Radna grupa jača je od političke korupcije – zabluda.
Kada se politička korupcija razvije u viši nivo i postane zloupotrebljena politička moć, onda usisa moć Radne grupe i pretvori je u marionetu – istina.
Priča o Radnoj grupi nije ništa drugo do priča o političkoj korupciji. Ona je glavna bila i ostala, ona vedri i oblači, ona se za sve pita. Mi građani smo samo statisti, u najboljem slučaju epizodisti u predstavi koju režira i glavnu ulogu igra politička korupcija. Ni Radna grupa nije izuzeta iz tog nemilog statusa. Ona je simbol žrtve političke korupcije. Pokušaćemo da ukažemo da joj je shodno tome potrebno posvetiti adekvatnu pažnju.
Veliki rezultati koje je Radna grupa ostvarivala krajem 2012. i tokom 2013. godine medijski su maksimalno eksploatisani. To je znatno povećalo poverenje građana u policiju, suštinski u vlast. Dublja analiza lako bi našla direktnu vezu između rezultata Radne grupe i rezultata parlamentarnih izbora iz 2014. godine. Građani su verovali da su promene moguće, ali i da su ostvarene.
Šta se o poverenju građana prema policiji govorilo u to vreme? Pa, da vidimo šta o tome kažu dve, trebalo bi da budu vrlo značajne ličnosti.
„Ministar unutrašnjih poslova u Vladi Republike Srbije Nebojša Stefanović i šef Misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Srbiji Piter Burkhard saopštili su danas da je poverenje građana u policiju poraslo u 2014. godini. Stefanović i Burkhard su predstavljajući rezultate istraživanja javnog mnjenja o stavu građana prema radu policije (Istraživanje je sprovela agencija TNS Medium Galup, na inicijativu Ministarstva unutrašnjih poslova i Misije OEBS-a) izrazili nadu da će ove godine, u okviru pristupnih pregovora sa EU, biti otvoreno pregovaračko Poglavlje 24, koje se odnosi na pravdu, slobodu i bezbednost. Ministar je ukazao na to da je poverenje građana u policiju povećano za približno pet odsto u odnosu na 2013. godinu”. Izvor od 30. 1. 2015. godine
Za Politiku ministar Stefanović 3. 1. 2015. kaže: „Vraćanje poverenja u policiju, kako ističe, omogućeno je i rešenošću da u sopstvenim redovima iskoreni korupciju, što je promenilo percepciju javnosti o njenim pripadnicima u odnosu na prošlu godinu”. Izvor
Detaljnije o tome da li je policija za nekoliko godina postala „potpuni čista”, kako je to izjavio Stefanović, u: „Kako je jedna ceduljica srušila MUP”.
Da je poverenje građana u policiju poraslo za pet odsto potvrđuje i Beogradski Centar za bezbednosnu politiku. Izvor
Šta predstavlja, šta simbolizuje, na šta i kako utiče Radna grupa? Kada sagledamo odgovore na navedena pitanja, javlja se novo:
– Da li to konačno znači da je Radna grupa grubo zloupotrebljena?
Svejedno je da li je zloupotreba gruba ili meka, svejedno je kakvim „višim” ciljevima je rukovođena; odgovor je kratak: Da.
Nakon višegodišnjeg sagledavanja svih okolnosti u vezi sa Radnom grupom, stekli smo sledeći generalni utisak: Zablude dominiraju – istina je poražena.
Bojimo se da je to staro pravilo koje krasi sve slične društvene fenomene.
Lakonski bi bilo pomisliti: Srećom da je samo Radna grupa zloupotrebljena. Ona je zanemarljivo mali deo društva. Šta je to stotinu zloupotrebljenih ljudi naspram šest miliona, koliko nas u Srbiji ima, prava sitnica. Takvu anomaliju društvo anulira brzo i efikasno.
Bilo bi lepo da je tako, ali nažalost, nije. U ovom slučaju, kako god to zvučalo, za društvo mala zloupotreba osnov je za njegovu manipulaciju. Jednako onih koji to ne mogu i nisu u stanju da vide, kao i onih koji kritički razmišljaju, koji mogu da vide i koji su za to nadležni; svi su izmanipulisani. Svi osim onih koji manipulišu.
* * *
Ovaj tekst deo je knjižice koja predstavlja nastavak edicije započete naslovom Oči u oči sa političkom korupcijom. Između njih nalazi se knjižica koja će, ako Bog da a dobri ljudi pomognu da se objavi, imati naslov Žmureći sa političkom korupcijom.
Vreme je da se setimo dana kada smo kao društvo imali šansu da ojačamo vladavinu prava. Radna grupa MUP-a za 24 sporne privatizacije osnovana je 4. septembra 2012. Šta se dešavalo u proteklih deset godina? Desilo se i još uvek se dešava, suprotno očekivanjima. Politička korupcija i zloupotrebljena politička moć razvili su se gotovo do savršenstva, bacajući senku na događaj koji je trebalo da bude kamen temeljac za Srbiju bez kriminaliteta.
Oni kojima ovaj tekst neće prijati, a takvih će biti, slobodno mogu da shodno svom poimanju vladavine prava zamene mesta vrednosnim stavovima zabluda / istina.
Nadajući se da će nas ova knjižica bar za malo približiti vremenu u kome će od otkrivanja političke korupcije strepeti oni koji su je počinili, a ne oni koji su je otkrili.
Autor
U petak, 16. decembra: Šta je prethodilo Radnoj grupi i uslovilo njen nastanak?
